Петак, Новембар 20, 2009
Do suza
Noci su hladne
Kada nisi tu
Oci umorne
Vide te u snu
Usne zadrhte
Kad se sete tvojih
Traze nezne poljupce
Ali nema ih
Tvoje oci snene
Nedostaju jako
A ti si od mene
Daleko...
Svaki osmeh boli
Jer dusa mi place
Srce i dalje voli
Voli te najjace
...do suza
Hvala :)
Dobro si primetila...i preko suza...
Volela bih da ti te suze obriše....on....
jako lepo napisano
jooj... tako puno bola nosi u sebi pesma...
Anam...hvala na lepoj zelji :)
eh...znam da bi ih on obrisao da je tu,al' kad nije...
Vesela, hvala ti :)
Barbie,reci ne mogu da opisu bas sav bol...
U pesmi iz posta "Mom nasmejanom andjelu" ima mnogo vise tuge nego u ovoj...ako hoces pogledaj :)
ovo ovde kod tebe je kao u crno-belom filmu...
daj neku boju, bolje ćeš se osećati garantujem...
Да ли то онда значи да је ова песма ипак малкоц у боји? Осврћем се на комент твој под бројем 8, Месечино. Ако јесте, поздрављам радосно.***
Вуче,послушала сам те и мало обојила следећи пост :))
Али џабе бојим блог кад је мени све сиво...али не баш толико сиво како се можда чини онима који читају ово.
Причалице,јесте :)
Полако се боје мењају...полако,али сигурно :)
Велики поздрав :*
неее не смем да цитам ово драга.
Сва ћу да се убедачим...
Дивна песма...
Знам како се осећаш...
Надам се да нисам ја крива јер сам ти рекла за слику :((
Ма ниси ти крива,не брини :)
Мало ми је и од јуче...знаш већ...опет тај 19. :(
Драго ми је што ти се допада :*
