Уторак, Новембар 02, 2010

Мало Андрића, мало јесени.

"Видите, уметник, то је "сумњиво лице", маскиран човек у сумраку, путник са лажним пасошем. Лице под маском је дивно, његов ранг је много виши него што у пасошу пише, али шта то мари? Људи не воле ту неизвесност ни ту закукуљеност, и зато га зову сумњивим и дволичним. А сумња, када се једном роди, не познаје границе. Све и кад би уметник могао некако да објави свету своју праву личност и своје позвање, ко би му веровао да је то његова последња реч? И кад би показао свој прави пасош, ко би веровао да нема у џепу сакривен неки трећи? И кад би скинуо маску у жељи да се искрено насмеје и право погледа, било би још увек људи који би га молили да буде потпуно искрен и поверљив и да збаци и ту последњу маску која толико личи на људско лице. Уметникова судбина је да у животу пада из једне неискрености у другу и да везује противречност за противречност. И они мирни и срећни код којих се то најмање види и осећа, и они се у себи стално колебају и састављају без престанка два краја која се никада саставити не дају."

Ја нисам уметник. А ево, Андрићев цитат ме у потпуности "погађа".  Хладно је.

А живот није оно што ме плаши.

Горе је то што знам да нема правде, нема награда за лепо понашање као у забавишту.

Осмехујем се и идем даље. Нема везе што је горко. Нећу да се осврћем.

Добро је.

[Одговори]

Nije ni Andrić uvek u pravu:))
Pozdrav

Comment by anam (11/03/2010 12:39)

[Одговори]

Anam je u pravu...nije ni Andrić baš uvek bio u pravu...ma kako veliki bio.

Comment by sanjarenja56 (11/09/2010 05:52)

[Одговори]

Anam, moguce, ali ja se i dalje slazem da ovim sto je rekao. :)
Pozdrav!

Comment by mesecina (11/12/2010 21:46)

[Одговори]

Sanjarenja, kako god bilo, ja ostajem pri svom misljenju,
Pozdravljam te!

Comment by mesecina (11/12/2010 21:53)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме