Kad jednom odem, a poći ću.

Inat je čudna stvar. Pokreće. Drži me na površini. Tera me da mlataram bezveze rukama i nogama, da plivam dalje kroz ono što zovu život, kako znam i umem. Iz inata ću da progutam i ajkulu ako treba, samo da niko ne vidi koliko malo snage imam.

Ako slučajno stignem i do ostrva sreće, odigraću ulogu svoga života - ulogu budale - i potonuću na metar od obale. Onako, iz čista mira. Da mi ne bude dosadno.

Al' dobro, ostaviću velike teorije za neke kišne dane, a sada ću biti malo tužna, u inat Suncu koje će da me sprži. 

Izgleda da je ovo pogrešna pesma, baš u pogrešan čas.

Zadatak - rešen. :)

Milo moje, dođi.

Želja me budi.

Kako da ti priznam 

da fališ mi jako?

 

Drži me čvrsto

da radost bista

u tamnom oku.

Voli me, mili!

To je bar lako.

 

Igra reči i snova,

dodira mekih -

to nam je sve.

 A sanjarenje najlepše bude

na tvom ramenu....

 

Nebo je ponekad plavo

kao čežnja kada nema te.

Zagrli me samo, ćuti.

Nasmej se

i malo budi tu.

Сасвим доста.

Хеј, стигло је пролеће. Баш гледам небо свако јутро и видим - савршено је. Слушам понеку птицу, успут. Јесте да се ових дана време поново покварило, али све смо ближи том дуго чеканом пролећу.

Радујем се помало, а не знам чему. И смешим се, чак и кад сам сама, а не знам коме. Не знам зашто.

Колико се само ствари деси без икаквог упозорења, колико се тога промени, а не стигнеш ни да трепнеш? Колико тога добијеш, колико изгубиш? Коме треба да прашташ, а кога да молиш за опроштај?
И зашто ја постављам питања која немају одговор? Ево, нећу више.
Не желим ништа да знам.
 
Живот је леп! Јесте, најлепши је!
 
Желим вам да се радујете сваком дану и будете задовољни оним што имате.
 
 
Неке ствари ће увек бити добре.
 
Црвена Јабука, на пример. :)

 
 
 

И наравно, Мика:

"Шта сам то имао од живота?
Нечију косу... Нечију руку...

И једно срце устрептало.
И два-три осмеха тиха и проста.

Све је то понекад тако мало.
Све је то, видећеш, сасвим доста."

 

А кажу да је лепота пролазна.... Лепота живљења, сигурно није.

 

Kupine na trotoaru.

 Ovaj život je san...snop žućkaste lampe i zalihe tuge. Na žalost, ružan san...

Ne, Đole. Nije ružan. Prljav, mračan, hladan i grub - to ume da bude ovaj svet. Ali...meni je lep, takav kakav jeste. I želim da ga živim.

...u srcu uragan i skok preko duge...

Znam taj uragan. Znam. A duga...da li se to meni čini, ili se njen kraj nalazi tu, pod mojim nogama?

Lud sam za tobom, pače, ali lud sam i onako.Trazim te od kako za sebe znam.

Da li stvarno tražim nekoga od kad za sebe znam? Ne...Kod mene ne funkcioniše taj šablon. A luda....luda jesam, za tobom, pače.

Budi moj ortak, mače, nije mi lako...

Samo budi tu. Ništa više, mače.

Nešto sam načuo da sutra mozda ne postoji, pa bolje da odmah probamo sve...

Zar je greh želeti sve? Želeti odmah? Zar je loše voleti jako, kao da sutra ne postoji?

Za sitan groš kupi me...razmaži te divlje kupine...

Hajde, to je samo groš...Za kupine ću ja da se pobrinem.

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih.

Jeste, ludi smo svi. Neko zbog viška, neko zbog manjka. A ja najviše zbog......ma daj, neću ti ništa više reći.

 
A ti me ljubi do zla  - dok ne izgubim dah.

 

 

Namerno sam izostavila dobar deo pesme. Onaj crni, takođe jak i istinit. Malo treniram optimizam, traženje dobrog u svemu lošem.

Ali i dalje ne volim laž. Đavo uvek na kraju upiše bod, zar ne? Kredom, naravno...

Ma pusti sad to, mače...samo me ljubi do zla...da izgubim dah.

Savršenstvo.

"Kažu mi: ovako izgleda savršenstvo. A ja vidim: ne izgleda.
I krivo mi što vidim."
 
 Mika Antic