Петак, Март 25, 2011
Kad jednom odem, a poći ću.
Inat je čudna stvar. Pokreće. Drži me na površini. Tera me da mlataram bezveze rukama i nogama, da plivam dalje kroz ono što zovu život, kako znam i umem. Iz inata ću da progutam i ajkulu ako treba, samo da niko ne vidi koliko malo snage imam.
Ako slučajno stignem i do ostrva sreće, odigraću ulogu svoga života - ulogu budale - i potonuću na metar od obale. Onako, iz čista mira. Da mi ne bude dosadno.
Al' dobro, ostaviću velike teorije za neke kišne dane, a sada ću biti malo tužna, u inat Suncu koje će da me sprži.
Izgleda da je ovo pogrešna pesma, baš u pogrešan čas.
Ponekad, kad sumrak prekrije lice moje
i kada tuga useta na mala vrata
dozovem svetlost da me obasja
tek iz inata... i bude dobro!
Nevolja vristi kad sunce zarko
zapeva mojom umornom dusom,
a ja onako, iz nekog hira
dozovem tugu iz vecnog vira... i bude tesko!
ljubim, draga:)))
:))))) i čini se da si takvog karaktara...to te posebnom čini...poljubac
Kad jednom odem, a poći ću, baš sebi samoj iz inata,
u zemlju sunca stići ću,
u zemlju od suvoga zlata!
Al' nije zlato, što misliš da zlato je.
To čista ljubav, mene tamo čeka!
Pogrešna pesma u pogrešno vreme, pa gde baš sad!? :)))
:*****
mesecine a nisi snena i blaga, gastro vidi dublje i dalje ;)poz
definitivno je internet čudna stvar!
:D
Uživaj u suncu i ne dozvoli da te sprži!
