Четвртак, Јул 14, 2011
Hello, i'm your pain.
Ignorišemo. Oslobađamo se. Zaboravljamo.
I samo kap je dovoljna...
Oživljavamo. Uvek, iznova i iznova.
Osećamo.
Bol.
Eh, ti kad napišeš, napišeš:))) malo ko te može prevazići, u par reči stane sve.
A inspirisala si me da kažem nešto drugo o bolu, može li?
Sanjarenja, pocrvenela bih da ima ko da me vidi.
Naravno da može, idem da vidim. :)
Bol je stari drugar koji se uvek vrati...ali moramo biti jaci od njega.Zivot je borba.
Pozdrav malecka. ;)
Nešto što htedoh da pošaljem mailom. Može i ovde.
Hm...
Mnoge žene pre mene shvatile su značaj površnih stvari. Ko bi rekao da površnost može imati značaj? Ali, ima. Dokazano i isprobano mnogo puta.
Kad boli, put pod noge. Drugarica, kafić, promenada ulicama tvog grada, parkovi, slušalice u ušima i vesela muzika (nešto što ti ne pada na pamet da slušaš, to stavi na play listu). Tužne pesme,"zabranjene".
Fizički rad je lek za dušu. Ne smeš dati sebi vremena da misliš. Preuredi sobu. Itumbaj raspored. Nalikaj lepu pozitivnu sliku. Okači je na zid, ili zalepi na vrata, šta god. Onda, opet put pod noge. Ljudi, ljudi,ljudi oko tebe.
Kupi saksiju, zasadi biljku koju si odabrala sa velikom pažnjom. Neguj je. Raduj se svakom novom listu.
Našminkaj se. Budi najlepša. Stavi miđuše, šešir. Promeni frizuru (LUDUJ MALO). Divi se svom odrazu u ogledalu.
Seti se, obavezno se seti, koliko si pametna, sposobna, lepaaa, inteligentna, talentovana. To ne smeš nikad da zaboraviš. A, onda, se seti zašto ti neko nije ni do kolea i ljuti se malo na sebe što si tužna.
Šta sam ti rekla?! Ti to mene zezaš? Vesela muzika!
Znaš engleski? Ne treba ti prevod? Skini sa neta film "The Secret".
A, onda, novi list. Novi život. Nova ti!
Ljubim i grlim i šaljem osmeh Mesečini.
Definitivno, ova pesma ubija...
Ne volim kad te vidim na blog-u.
Znam da nesto ne stima...
Una, vecita (pre svega unutrasnja) borba. :)
Nista nije tesko, samo boli.
Didi...
Sve ja to znam. Nije samo teorija.
Probala sam toliko puta. Funkcionise.
Ipak, moj problem je nesto drugaciji. Svesna sam svojih kvaliteta. Dobro znam i svoje mane. Vidim svoje greske, vidim i tudje. Nerviram se zbog sitnica. Snalazim se...
Ne dozvoljavam sebi da budem nesrecna.
Ali daleko od toga da je sve u redu, da se ne lazemo.
Ne verujem u bolje sutra, ali verujem u sebe.
Ponekad je tesko, ali previse sam tvrdoglava da bih odustala.
Ogromno hvala za podrsku i savete. Veliki zagrljaj ti saljem!
Happy, uvek se nadje nesto da ne stima. Lakse bude kad sam na blogu, zato sam srecna sto sam ponovo tu. :)
Onda welcome back!
I be happy :)
