Недеља, Мај 22, 2011
Black gives way to blue.
I'll remember you...
Ne volim obećanja, strahove, maske, pretvaranja, lažni moral i još gomilu drugih stvari. Najradije bih pobegla iz ove zbrke koja se nalazi u mojoj glavi. Kako pobeći od onoga što je u nama? Svoja sam i ničija više. Pa šta?
Nisam više dete. Samo i dalje hoću da me neko drži za ruku.
Ko sme zbog toga da mi sudi? Ko sme da mi kaže kako da živim?
Sve da mi se sruši, ponos i osećanja ne dam.
Ne diraj me kad ne razumeš ni delić onoga što nosim u sebi. Ima tu dosta sivila i oluja, opasno je.
Zato, neka me cenjena papirna gospoda ne upozorava na vatru.
Ja nisam od hartije.
Podsecas me na mene kad sam bila tvojih godina...
Mila moja, ti si od svile od čelika. ljubim te, draga moja. :*
Ne sme niko nikome niti da sudi niti da određuje.Zato budi upravo ovakva kakve jesi.Jedinstvena !
I ja još uvek volim kad me neko drži za ruku, neko poseban...pa što ne bi i ti volela :)))
drzanj za ruku a nisi dete to je prelep osecaj tvoja draga osoba je tu drzite za ruku prelep osecaj fenomenalan osecaj
Ko me takne.. opeći će se.
Ko me ne takne.. kajaće se.
Black gives everything for life!
...ja i kad spavam,moram da drzim nekoga za ruku-sigurnije je...:)
Sve više uvidjam da je ta lažna ljubaznost često pristojnos.
Ne možeš svakom lupiti svoje mišljenje u lice i očekivati da će on biti presretan:))
Mesečina nebo para
Sve neka nam uzmu,ali duša nije nije na prodaju,mada ima i onih drugih,koje zovu PRODANIM DUŠAMA, a kako je njima to oni znaju. Inače prijateljice moja kako si? Dodje leto,hoćemo li negde na odmor? Veliki pozdrav od Nenada ;)
