Ne umem da smislim naslov
E sad...kako poceti...rekla sam da necu biti tu neko vreme, a sad vec opet pisem...pa dobro, ovo je stvarno izuzetak. Za par dana se vracam u Rumuniju, a tamo mi kompjuter ne radi (mozda zvuci glupo, ali stvarno mi je drago zbog toga) sto znaci da me opet nece biti.
Po prvi put mislim da ce mi nedostajati Novi Sad. Nikad ga nisam volela, a znam da ce mi nedostajati vise od svega. Futoski put koji za mene ima posebno znacenje, pa Mileticev spomenik, Dunavski park....Zmaj Jovina Gimnazija (opet to posebno znacenje)...Dunav, Petrovaradninska tvrdjava, most (mogla bih sad o bombardovanju do sutra, al' bolje da se uzdrzim. Samo da Srbija ne udje u NATO...) Pocinjem i ja s politikom. Bolje je da cutim :)))
Svi ce da se krste ako pocnem s onim mojim "za kralja i otadzbinu" stavom(dobro, ne bas za kralja. covek ne zna ni da bekne na srpskom kako treba. sramota).
Ok, bez politike...gde sam ono stala? E, da, stigla sam kod "nedostajanja". Dzabe spominjem ulice spomenike i sl. kad svi znamo da ljudi najvise fale. Navikla sam odavno na to. Dobro, ne bas "navikla", al' kad se mora...
Sad moram i Karlovce da spomenem (gde bas njih da zaboravim :)) )
Isla sam dva puta ( kako ja da se uzdrzim, ma nije za mene pametno razmisljanje...eh, kad vidim da ce nesto samo pogorsati stvari, e onda bas to uradim. u inat...sebi). I naravno da nisam Njega videla. Tako je najbolje, to znam. Jaooo sto lepo umem da lazem..kao nije me briga, a dala bih sve za "pogleda njegovog tren".
Idemo dalje...samo napred, pa kroz zid. To najbolje umem. A ipak se jos ponekad okrenem...stanem pa gledam sve ono sto je bilo...Njega vidim kako se udaljava...(a nije on bio taj koji odlazi. ma nebitno...)
E bas sam luda :)))))) Usla sam na blog samo zbog nekih stihova, a vidite sta sam sve napisala. Citav roman :)
Evo zbog cega je ovaj post napisan :D
umornim ocima
tvoj osmeh vraca sjaj
i mesecinu
u januarskim nocima
tvoja trsava kosa mirise na maj
vracajuci toplinu
onih dalekih noci
dok grubim dlanovima
dodirujes mi lice
ja odjednom shvatam sta je neznost
i oprastam ti sve
jer nikad nisi znao
koliko bole sitnice
kad se iskreno voli
naucio si me da verujem
u ljubav i snove
ali si zaboravio jedno
nisi mi rekao kako srce da te preboli
tuge prolaze...
a meni je svejedno
da li se smejem ili placem
prokleto je isto sve
i dalje teku suze
samo zbog tebe
nema veze, ostavi me i ti sad
bar si bio tu na tren
nesavrsen i nestvarno drag
idi...ponovo budi njen
prezivecu ja i ovaj pad
ostace samo na srcu trag
Ispiraciju pronadjoh na blogu Krila andjela. Hvala, Andjele :)
Trebalo je za kraj da napisem nesto posebno, al' ne znam sta...tako da...klasika :))))
Nadam se da cemo se i u buducnosti "citati". Sve najbolje u Novoj opet vam zeli mesecina. Neka ovo bude za onu "nasu"(uuu al smo mi privilegovan narod :))))) cak dva doceka :) )
I umalo da zaboravim:
Srecan Bozic! Hristos se rodi!
