Могу ли да позајмим 25 долара?

Човек се касно враћао са посла уморан и нервозан. Петогодiшњи син га је чекао на улазу.
- Тата, могу ли да те питам нешто?
- Наравно, сине - одговорио је човек.
- Колико ти зарађујеш на сат?
- То се тебе не тиче. Зашто ме питаш?
- Само хоћу да знам. Молим те, реци ми.
- Ако баш мораш да знаш, 50 долара.
- Ах...дечак је тужно погледао оца. Можеш ли ми позајмити 25 долара? Молим те.
Отац се разбеснео.
- Ако си ме питао само да би ми тражио паре којима ћеш купити неку глупу играчку, онда иди у своју собу и размисли о томе колико си себичан. Ја не радим због таквих глупости.
Дечак је отишао у своју собу и затворио врата.
Човек се још више изнервирао. Како је само могао да му поставља таква питања само да би тражио паре? После неког времена, када се смирио, пало му је на памет да је погрешио. Можда је малом стварно нешто било потребно, а и није често тражио новац. Отишао је до његове собе и пружио му 25 долара.
Дечак је био пресрећан. Извадио је још неколико новчаница из џепа и почео да броји.
Отац се опет наљутио видевши да је малиша већ имао сасвим довољно новца.
- Зашто си тражио кад већ имаш? - питао је.
- Нисам имао довољно, али сад имам - одговорило је дете.
- Тата, имам 50 долара. Могу ли да купим твојих сат времена? Сутра дођи кући раније. Хоћу да ручамо заједно...
Човек је најзад увидео своју грешку. Загрлио је свог сина и молио за опроштај.

Жена с пролећем у души

Данашњи пост Бихепи натерао је и мене да напишем једну причу.
Неке људе човек просто мора да заволи. Таква је и била жена које се увек радо сећам. Ситна, кратке косе и широког осмеха - такву је памтим. Радила је са мојим оцем у Телекому и понекад долазила на кафу. Увек је била добро расположена, увек насмејана.
Имала је сасвим нормалан живот. Рођена је у Новом Саду, ту се и удала и запослила. Једино није могла да има децу. И то баш она која је то заслужила више од икога. Клинци су је обожавали укључујући и мене. Живот баш уме да буде неправедан...
Она је ипак била срећна и задовољна својим животом. Увек спремна другом да помогне. А онда је сазнала да има рак. Доктори су рекли да неће живети више од два месеца. Болест је била касно откривена. И погодите шта? Остала је потпуно иста. Зрачила је истим оним оптимизмом и добротом. Демантовала је стручњаке и изборила се. Године су пролазиле, а она се и даље смејала и пркосила животу. Болест је узела своје, али она није губила оптимизам и вољу. Није хтела да се преда.
Невероватно је како судина уме да умеша прсте. Муж који јој је у свему био највећа подршка погинуо је у саобраћајној несрећи. Три године су се заједно борили против њене болести, а она је ето, њега сахранила. Ту је био крај. Није још дуго издржала. Можда неколико месеци.
Прошло је много година од њене смрти и можда нисам успела добро да је упознам, али је ипак памтим. И памтићу јер је била права душа од човека.
Ја могу да јој посветим само пар редова, а заслужила је много више. Носила је у себи пролеће и научила ме својом причом да верујем у чуда. Хвала јој.

Твој неко.

"Tвоја срећа је само твоја ствар,

ал' зато твоја туга

то је већ прича друга

то на мој рачун иде"

 

рече у једној песми Балашевић

 

Dragi blogeri

Dragi blogeri, Prvo da vam pozelim sve najlepse, najbolje u Novoj 2010. Puno ljubavi, lepih trenutaka... Ma znate vec sta se sve za Novu zeli...e pa ja vama zelim i vise od toga. Proslo je par meseci od kako se "citamo" i mnogo ste mi svi vi postali dragi. Brzo se ja vezujem za ljude...eto, vi ste me svi osvojili :) Mislim da me neko vreme nece biti na blogu. Mozda mesec, dva...manje-vise... I dalje cu citati vase postove, ali nece biti komentara ni novih postova.... Jos jednom, sve najbolje :) Ljubim vas sve :******

Jedan grad

Grad koji nije ni najlepsi, ni najdrazi...grad u kome je moj zivot poceo...grad kome se svaki put vracam makar i nakratko... Ima tu dosta uspomena. Lepih, ruznih... Da ne duzim, opet sam tu. Par dana bice dovoljno da vidim sve drage osobe. Mozda odem i do Karlovaca, blizu je...i previse blizu da bih mogla da im odolim :)) Mozda njega ni ne sretnem, ali lepo je znati, imati taj osecaj da ga bilo kad mogu slucajno videti....lepo je, al' nestvarno... Stih jedne drage pesme kaze..."Novom Sadu ja cu dati zaljubljenu dusu svoju..." Da...Novi Sad...najzad... Volela ga ja ili ne, moj je to grad...a opet sam stranac...

Драга, остала си сама

Задњих дана, иако су нам Карловчани дошли у посету, скоро да нисам размишљала о најлепшем периоду у мом животу ( 2.08 - 12.08 ). Иначе се стално присећам...гледам слике...слушам наше песме...

А данас, кад ми ни на крај памети нису били Карловци...пост Behappy итекако погађа. Лед у грлу, у души. Стеже, убија.

Обећали смо да нећемо заборавити једни друге, да ћемо се стално чути. Нисам баш сигурна да смо испунили та обећања. Ја у срцу и даље чувам све лепе успомене и драге људе које сам у Карловцима упознала.

Најлепше место на свету, најдивнији људи...Без бламова, свађа, зависти... Ако постоји савршенство, ми смо га тамо имали. ЈА сам га имала. Тада и можда никад више.

Разгранала грана јоргована,

красила је ону нашу ноћ.

У доба младости, среће и радости,

у то доба најлепшега сна.

Сећаш ли се оне Дворске баште,

где си некад љубио ме ти?

У оном дивном мају, у твоме загрљају,

то су били најлепши на сни.

Ал' на свету ништа није трајно,

све пролази, свему дође крај.

Људи се састају, воле и растају

И на крају свако буде сам...


Aли ми смо КАРЛОВАЧКИ ЂАЦИ,

успомене враћају нас ту.

И ми се састајемо, волимо, не растајемо

и на крају нико није сам.  (не знам ко је ово написао, ал' свака му част)

Успомене....само је то од свега остало...и наше задње вече уз песму...

И наравно да не могу Сремске Карловце да споменем а да се њега не сетим...Мој Насмејани Карловчанин кога толико волим...и који никада неће бити мој... 

Остаје само питање...Где је све нестало? Где?

Додај свету мало боје,чудо моје

 У овом сивилу мало боје не може да шкоди :))

Dva vuka

Nekada davno stari indijac isprica svome unuku jednu zivotnu istinu.

"U dusi svakog coveka se vodi neprestalna borba. Kao borba između dva vuka.
Jedan vuk predstavlja ZLO.
Predstavlja bes, zavist, ljubomoru,mrznju,
pohlepu,aroganciju,samosazaljenje,laz,krivicu,grijeh,srdzbu,pakost,lazni ponos,
sebicnost,podsmeh…
Drugi vuk predstavlja DOBRO.
Predstavlja ono sto pruza uzitak,mir,ljubav,nadu,vedrinu,ljubaznost,dobrotu,srdacnost,darezljivost,
istinu,saosecanje,srecu,veru…"

Unuk sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita:

-I koji vuk ce na kraju pobediti?

Stari indijanac, pogleda unuka pravo u oci i bez ijedne emocije na svom izbrazdanom licu,odgovori:

-Pobedjuje uvek onaj kojeg hranis.

P.S. Obozavam vukove.Fasciniraju me.Mozda cu u nekom buducem zivotu biti bas ova zivotinja...:)

 

Stare ljubavi

Bar deo svake ljubavi ostace u srcu...

ZAUVEK

Stare ljubavi sto ih je znao svijet
duge veceri, u ruci poklonjen cvijet
stare ljubavi u cistom jutarnjem sjaju
zauvijek u nama ostaju
i svjetlost ocima daju

Stare ljubavi jos uvijek prate nas
kasne jeseni i njihov umoran glas
stare ljubavi nestati nikada nece
one su tragovi proslosti
one su odjeci srece

Bilo je i suza, bilo je i smijeha
al' prodje brzo sve
bilo je i straha, bilo je i grijeha
jos pamtim dane te

Bile su velike, bile su skrivene
bile su opasne, mi sjecamo se tog
gdje su sad, gdje su sad
gdje su sad

Stare ljubavi dalje nam ne daju poc'
tajni susreti kad padne proljetna noc
stare ljubavi, te sjene minulih dana
svakog me poljupca sjecaju
uvijek kad ostanem sama

Budimo ljudi

When I born, I black
When I grow up, I black
When I go in Sun, I black
When I scared, I black
When I sick, I black
And when I die, I still black
And you white fellow
When you born, you pink
When you grow up, you
white
When you go in sun, you red
When you cold, you blue
When you scared, you yellow
When you sick, you green
And when you die, you gray
And you calling me colored?

 

Mnogi bi ljudi trebalo da razmisle o ovome...

Tuga,ti i ja

Evo me noci
stara prijateljice
opet njoj cu poci
niz duge puste ulice

Tamo gdje strahovi prestaju
obraz mi grije njen dlan
na njemu moje usne nestaju
beskrajno sam, uzdah joj znam

Casti me noci
stara prijateljice
u casu natoci
zudnju da me slomije

Zar nisam dovoljno gubio
ko ce izmjeriti bol
do ocaja ljubio
namjerno bjezao
da bih se vracao

Ref.
Opet mi se budi tuga
tuga najveca
koju nosi snijeg s planina
vjetar ravnica

Koga sad joj srce voli
kazi nek jos jace boli
idemo do dna
tuga ti i ja

Pozdravljam te noci
stara prijteljice
i ovaj krug ce proci
nece stic me kajanje

Sta je ovo proljece
spram njeznih godina
poziv njen me pokrece
cak i sa dna isto izgleda

Pesma govori sve...

Честитамо!

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.