Четвртак, Април 15, 2010
Могу ли да позајмим 25 долара?
Човек се касно враћао са посла уморан и нервозан. Петогодiшњи син га је чекао на улазу.
- Тата, могу ли да те питам нешто?
- Наравно, сине - одговорио је човек.
- Колико ти зарађујеш на сат?
- То се тебе не тиче. Зашто ме питаш?
- Само хоћу да знам. Молим те, реци ми.
- Ако баш мораш да знаш, 50 долара.
- Ах...дечак је тужно погледао оца. Можеш ли ми позајмити 25 долара? Молим те.
Отац се разбеснео.
- Ако си ме питао само да би ми тражио паре којима ћеш купити неку глупу играчку, онда иди у своју собу и размисли о томе колико си себичан. Ја не радим због таквих глупости.
Дечак је отишао у своју собу и затворио врата.
Човек се још више изнервирао. Како је само могао да му поставља таква питања само да би тражио паре? После неког времена, када се смирио, пало му је на памет да је погрешио. Можда је малом стварно нешто било потребно, а и није често тражио новац. Отишао је до његове собе и пружио му 25 долара.
Дечак је био пресрећан. Извадио је још неколико новчаница из џепа и почео да броји.
Отац се опет наљутио видевши да је малиша већ имао сасвим довољно новца.
- Зашто си тражио кад већ имаш? - питао је.
- Нисам имао довољно, али сад имам - одговорило је дете.
- Тата, имам 50 долара. Могу ли да купим твојих сат времена? Сутра дођи кући раније. Хоћу да ручамо заједно...
Човек је најзад увидео своју грешку. Загрлио је свог сина и молио за опроштај.
extra :)
Aaaaaaaaa, divna prica, mila cerko, raznezila si me, poljubac.
:)Divna prica. :*
Prelepo. Cini mi se da sam procitala ovo negde. U drugacijoj varijanti.
Ali, ovo je tako istinito u sadasnjci.
Meni mnogo znaci onaj porodicni skup za ruckom i prepricavanje dana.
Ljubim milu moju:*
Hehehehehe, lepa pricica... Na zalost mnogo je takvih slucajeva, gde ni za koje pare ne mozes pridobiti neciju paznju. A sve se svodi bas na njih...
Ih,pažnja opomenom..priča je dobra.Pozdrav
Tužno, ali realno:))
ovu pricu sam jako davno dobila na mail... mnogo tuzno i istinito, na zalost...
Trstra, pozdrav :)
Miro, ljubim te :***
Una :*
Behappy, ja sam dobila ovu pricu mejlom i odusevila se :)
Ljubim!
Sopran, tuzno je kako roditelji zapostavljaju svoju decu...samo pare, pare, pare...
Jovane, pozdrav :)
Anam, realno na zalost...
:*
Nastasja, i ja sam je mejlom dobila :)
To je divna priča koja kruži netom, i treba je pročitati mnogo puta...pa zapamtiti šta su prave vrednosti!
Sanjarenja, mnogi je procitaju pa zaborave, na zalost...
Takvi su nam sada zivoti... steta ali tako je.
Vi stariji, molim vas, probajte uciti od mladih! ...Vrijedi, zar nije ocito?!
Tacno tako! I roditelji grese!
Boki, sad imam nov blog :) Ovaj iz nepoznatih razloga nece vise da me slusa.
http://mesecinanapola.blog.rs/blog/mesecinanapola
Lepo i poucno----
