Могу ли да позајмим 25 долара?
Човек се касно враћао са посла уморан и нервозан. Петогодiшњи син га је чекао на улазу.
- Тата, могу ли да те питам нешто?
- Наравно, сине - одговорио је човек.
- Колико ти зарађујеш на сат?
- То се тебе не тиче. Зашто ме питаш?
- Само хоћу да знам. Молим те, реци ми.
- Ако баш мораш да знаш, 50 долара.
- Ах...дечак је тужно погледао оца. Можеш ли ми позајмити 25 долара? Молим те.
Отац се разбеснео.
- Ако си ме питао само да би ми тражио паре којима ћеш купити неку глупу играчку, онда иди у своју собу и размисли о томе колико си себичан. Ја не радим због таквих глупости.
Дечак је отишао у своју собу и затворио врата.
Човек се још више изнервирао. Како је само могао да му поставља таква питања само да би тражио паре? После неког времена, када се смирио, пало му је на памет да је погрешио. Можда је малом стварно нешто било потребно, а и није често тражио новац. Отишао је до његове собе и пружио му 25 долара.
Дечак је био пресрећан. Извадио је још неколико новчаница из џепа и почео да броји.
Отац се опет наљутио видевши да је малиша већ имао сасвим довољно новца.
- Зашто си тражио кад већ имаш? - питао је.
- Нисам имао довољно, али сад имам - одговорило је дете.
- Тата, имам 50 долара. Могу ли да купим твојих сат времена? Сутра дођи кући раније. Хоћу да ручамо заједно...
Човек је најзад увидео своју грешку. Загрлио је свог сина и молио за опроштај.
