Среда, Децембар 02, 2009
Драга, остала си сама
Задњих дана, иако су нам Карловчани дошли у посету, скоро да нисам
размишљала о најлепшем периоду у мом животу ( 2.08 - 12.08 ). Иначе
се стално присећам...гледам слике...слушам наше песме...
А данас, кад ми ни на крај памети нису били Карловци...пост Behappy итекако погађа. Лед у грлу, у души. Стеже, убија.
Обећали смо да нећемо заборавити једни друге, да ћемо се стално чути. Нисам баш сигурна да смо испунили та обећања. Ја у срцу и даље чувам све лепе успомене и драге људе које сам у Карловцима упознала.
Најлепше место на свету, најдивнији људи...Без бламова, свађа, зависти... Ако постоји савршенство, ми смо га тамо имали. ЈА сам га имала. Тада и можда никад више.
Разгранала грана јоргована,
красила је ону нашу ноћ.
У доба младости, среће и радости,
у то доба најлепшега сна.
Сећаш ли се оне Дворске баште,
где си некад љубио ме ти?
У оном дивном мају, у твоме загрљају,
то су били најлепши на сни.
Ал' на свету ништа није трајно,
све пролази, свему дође крај.
Људи се састају, воле и растају
И на крају свако буде сам...
Aли ми смо КАРЛОВАЧКИ ЂАЦИ,
успомене враћају нас ту.
И ми се састајемо, волимо, не растајемо
и на крају нико није сам. (не знам ко је ово написао, ал' свака му част)
Успомене....само је то од свега остало...и наше задње вече уз песму...
И
наравно да не могу Сремске Карловце да споменем а да се њега не
сетим...Мој Насмејани Карловчанин кога толико волим...и који никада
неће бити мој...
Нисам у стању да читам химну :(
А ја сам бисер. И овако си стално тужна и депресивна још ми сад фалило да те опет подсетим на Калровце.
Али :(
Морала сам да пишем, па то ти је. Опрости Мила.
Успомене су дивне, и не могу да боле.
Али слажем се да нисмо успели да одржимо обећање.
Ту је бар особа са којима се редовно чујемо.
Можда нису сви вредни... или шта знам...
Расписала сам се опет...
Али мени ових дана све тако недостаје.
Али сам оптимиста, и знам да ћемо градити нове успомене :*
Држи се душо :*
Savršenstvo se povremeno desi, vredi ga pamtiti i kada prođe i nestane...a čuvati ako može :)
Auh,nemam komentara...I ja imam neke slicne uspomene,i kad god se zapitam "gde je sve nestalo" ,secanja me ubiju u pojam...:((
Behappy,
после свега глупо ми је да билошта кажем...
Слажем се, ти си прави бисер, али зато што много вредиш као човек и пријатељ :)
Само напред...уз тебе постаћу и ја вееелики оптимиста :*
Овај пост није требао да буде тужан...ни овај дан...ал'кад је тако испало...
Сањарења,
управо тако. Те успомене су нешто најдрагоценије. Па шта лепше од тога да тражим?
А у некој песми каже "а кад звијезда падне на тло више није звијезда нег' прах..."
Има и ту неке истине...
Тужна,
ипак имамо та сећања. Треба да се радујемо због тога :)
А шта се после десило...мање битно...
To i jeste najlepše... stalno se nešto dešava...
Анам,
у праву си. Баш у томе и јесте чаролија младости :)
Ипак, ја сам још под утиском из Карловаца, а прошло је већ 4 месеца. Без неких лепших догађаја, на жалост.
Мислилм да ће тек за пар година све ове успомене вредети много више :))
Бременом се сећања искристалишу и постану још лепша...
Извини, временом:))
Анам, разумем ја, не брини :))
Па да, баш сам на то и мислила...
uspomene ili žive ili te ubijaju...
a verujem da to rade naizmenično...
Вуче,
ех, те успомене...такве какве су оне заузимају важно место у животу свакога.
Мени сећања углавном пријају, чак и када убијају :))
Uspomene znaju da prave haos u glavi... Pesma je lepa. I ja volim Karlovce, prosto su divni... Biće još lepih dana, videćeš
А мени ми драго што нисмо у сећању, већ трајемо из дана у дан, из приче у причу. Па да наздравимо садашњости у којој делимо оно што нађемо да је за дељење! Љубим!***
Poluuspavanka,
bice, bice i lepsih valjda :)
A Karlovci...zauvek u srcu...zauvek...
Pricalice,
nazdravljam casom karlovackog belog vina i nadam se da cemo se i dalje "citati" :)
Ljubim, draga moja :*
