Ти умеш на тако посебан начин да недостајеш срцу мом

Пре пар недеља мислила сам да више нећу писати дуго, дуго. Није било тако. А онда сам одједном пронашла мало снаге и одлучила да преболим. Све је мање болела успомена. Помирила сам се са тим да ниси мој, да волиш другу... Није више толико болело.

Данас сам се уверила да сам још једном погрешила. Недостаје ми више него икада твој осмех, боли све јаче... Недостајеш ми ти. 

Знам, досадна сам већ с овим...Кад ћу већ једном да схватим да ово и није тако страшно?

А ти и даље недостајеш...за све што прошло је...за све што долази...недостајеш...