Нека моја размишљања :)
Ових дана сам јако чудна...себи највише...
Стижу празници...искрено, не волим их. Тј. волим, али кад нема оне презничне атмосфере у породици џабе сви лепи обичаји...А тако бих волела да имам један Божић, један једини...у миру...ал' кад се не може...
Да бар одем у Србију на пар дана, видим оца, рођаке, пријатеље... Разумем ја да ће то бити тешко изводљиво. По обичају чекају ме безобразни цариници, смрзавање у возу без грејања и светла... Као да смо у 15. веку. Кондуктери умеју да се нашале "ко за време санкција"...а не могу сама да путујем па мора и мама са мном. Жао ми је што јој стварам додатне проблеме. Кад се само сетим...целог живота тако путујемо. Чак и за време бомбардовања. Ех...прође и то...
Опет сам кренула у неке мрачне теме...а ушла сам на блог само да напишем да сам СРЕЋНА. Онако...без разлога :)
У ствари, постоји разлог. Код нас у Темишвару сваке године се одржава Светосавски Бал. У Опери. Добила сам дивну песму да рецитујем и већ ме убија трема. Биће ту за мене доста посла, спремања. Остали учесници су већ одавно навикли на овакве ствари (да не спомињем колико су талентовани за глуму), а мени је ово први пут. Али верујем у себе. И драго ми је што могу нешто ново да научим.
Још један разлог за срећу - волим зиму. Уживам у дугим шетњама иако могу да сломијем врат на овом леду :)) Ови "наши" баш неће да чисте...Европски стандарди...
Ма нема везе :)
Иначе не слушам народњаке, ал' ових дана баш ми леже...Још да сам у Срему...па да разбијам чаше :)))
П.С. Поносна сам на моје црне очи :)