Неко време зло...или сам то можда ја

Добро сам. Или бар себе убеђујем у то...Најлакше је лагати себе. То је и најгоре. На жалост...

Ову недељу су обележили испити. Behappy је о томе већ причала. А ја негде ван света...

Учила сам, трудила се...оцене су то потврдиле. Све је лепо, ма савршено...

Наравно да моји нису уопште задовољни. Перфекциониста сам. Трудим се да будем одговорна, оцене су ми одличне, не пијем, не пушим, немам неко лоше друштво...али сам ипак најгора ћерка.  Она најгора. Највећи проблем за моју мајку. И опет се трудим, и опет није добро.

Извини мама што нисам савршена. Стварно ми је жао.

Знам да се не може угодити свима. Не вреди ни покушати. Људи су такви - када помажеш и дајеш све од себе они узму...и траже још. Ја не могу више. Доста ми је лажних другарица и претварања. Идем из грешке у грешку. Ја сам вештица у овој причи зато што нећу да будем као сви остали. Понекад се изнервирам, кажем свашта и повредим чак и оне који то не заслужују. Увек некако успем све да упропастим.

И опет...опростите сви што нисам савршена...што не умем да ћутим као и сви остали...  

Љубав да не спомињем. Још је рано за то. Глупа утеха...

Сви га спомињу...случајно. Ја ћутим.

Разочарала сам и саму себе. Други ми грешке опростити неће. Знам то. Да бар самој себи да опростим то што нисам савршена...

Док године клизе низ образе...

А ово је тек почетак. Лепо...

Уз осмех и веру у себе коју сам већ изгубила...идем даље... Мало оптимизма не може да шкоди. Понављам себи...добро сам.