Нека ти буде...

 

Нема више лепих речи,

Нема топле утехе...

Ко сад овај пад да спречи,

Ко с дна да ме подигне?

 

Не, не питај како ми је,

Повређујеш поново.

Знам да даље морам сама,

Све је наше готово.

 

И сад се питам чему то

Дошао је крај?

Никад нисмо били једно

Чему лажан сјај?

 

Заборавићу очи твоје

Кроз сузе ти говорим.

И неће више да ме боле

Усне које не љубим.

 

 

На уснама укус горак

Преболећу, кажем себи...

Ал' сваки ме нови корак

Упорно враћа теби.

 

Не сијају очи моје

Од љубави и среће...

То се сузе да потеку боје,

Ал' срце да се преда неће.

 

Понос мој биће од свега јачи

Тако је најбоље.

Сад сама себи кажем: Плачи!

Јер волим очи

             ....које мене не воле...