Нека ти буде...
Нема више лепих речи,
Нема топле утехе...
Ко сад овај пад да спречи,
Ко с дна да ме подигне?
Не, не питај како ми је,
Повређујеш поново.
Знам да даље морам сама,
Све је наше готово.
И сад се питам чему то
Дошао је крај?
Никад нисмо били једно
Чему лажан сјај?
Заборавићу очи твоје
Кроз сузе ти говорим.
И неће више да ме боле
Усне које не љубим.
На уснама укус горак
Преболећу, кажем себи...
Ал' сваки ме нови корак
Упорно враћа теби.
Не сијају очи моје
Од љубави и среће...
То се сузе да потеку боје,
Ал' срце да се преда неће.
Понос мој биће од свега јачи
Тако је најбоље.
Сад сама себи кажем: Плачи!
Јер волим очи
....које мене не воле...
