Понедељак, Децембар 14, 2009
Нека ти буде...
Нема више лепих речи,
Нема топле утехе...
Ко сад овај пад да спречи,
Ко с дна да ме подигне?
Не, не питај како ми је,
Повређујеш поново.
Знам да даље морам сама,
Све је наше готово.
И сад се питам чему то
Дошао је крај?
Никад нисмо били једно
Чему лажан сјај?
Заборавићу очи твоје
Кроз сузе ти говорим.
И неће више да ме боле
Усне које не љубим.
На уснама укус горак
Преболећу, кажем себи...
Ал' сваки ме нови корак
Упорно враћа теби.
Не сијају очи моје
Од љубави и среће...
То се сузе да потеку боје,
Ал' срце да се преда неће.
Понос мој биће од свега јачи
Тако је најбоље.
Сад сама себи кажем: Плачи!
Јер волим очи
....које мене не воле...
Dosta teska pesma, ali lepa... U skladu sa ovim vremenom i respolozenjem :-)
Mesecino,
Ti meni rece da ne znas da pises?
Pesma ti je prelepa...
:*
Cuvaj se...
i pisi... bice ti lakse...;)
Сопран,
хвала :)
Песма нема везе с временом (ако ово могу назвати песмом). Ја мислим да је лагана у поређену са овим што осећам...
Мандрак...
надам се да си у праву.
Велики поздрав :)
Бихепи,
нисам још увек променила мишљење...драго ми је што ти се свиђа :)
Ти си заслужна за све ово. Дала си ми најбољи савет, да почнем да пишем :)
П.С. нове вести о белом медведу :))
Mesecina, rodila se pesnikinja! Odlično. A tim očima možda treba reći hvala što su pomogle da se iznedri ovakva pesma!
Neka ti bude ljubav uvek uzvraćena..pozdrav..
preboleces, i ja kazem...jako lepo napisano...grlim te!
Сањарења, ја не бих отишла тако далеко и себе назвала песникињом. Без лажне скромности, сматрам да то нисам и никад нећу бити. Ја сам само заљубљена, изгубљена тинејџерка која покушава да се снађе у овом свету :)
А тим очима ја кажем сваки дан хвала што су ме бар на кратко гледале...
Јоване...
ух хвала ти :)
И ја теби исто желим, а обоје знамо да је то немогуће...
Поздрављам
Весела,
хвала ти, драга :)
Ја се надам да хоћу...
Љубим :***
Mesečino, pa dokle više o njemu, u tvojim godinama treba da uživaš u životu, trudi se da ne protraćiš vreme na nekoga ko to sigurno ne zaslužuje :( :( :(
Полууспаванка,
мислиш да ја нисам свесна свега тога? А време пролази...и нема никаквих депресија и таквих ствари...уживам ја у свему колико могу...али.."и напросто се туга деси".
"Не сијају очи моје
Од љубави и среће...
То се сузе да потеку боје..."
Дивно, заиста прелепо.
Ко те је то слагао да не знаш да пишеш? :)
Вarbie,
а тек мени како је жао...из ове коже не може...
Нема везе...могу ја ово да издржим :*
Аshtraygirl,
хвала...па нико ме није слагао...то је било неко моје мишљење...
bravo mesecino...meni fali ta trunka tvog ponosa...pesma je odlicna
Вило,
ја сам јако поносна. Јако.
Али прегазила бих тај понос због њега. Довољна би била једна његова реч, реч коју никада неће изговорити...
E, Mesečino, znam da je teško izboriti se sam sa sobom, ali mi je krivo kad vidim da neko tako mlad zna za tugu.
Ja sam u tvojim godinama stvarno uživala u životu, u ljubavi, zaljubljenosti, ne mogu da gledam da najlepše godine koje imaš provodiš sa tugom...
Полууспаванка,
од кад знам за себе знам и за тугу. То сам ја...превише озбиљна, можда и због тога што сам видела толико тога за све ове године.
Превише знам, зато и патим. А ништа од тога није довољно тешко да би ме други подржавали и помагали. Нико не зна ко сам ја заиста. Нико.
Mesečino, ne prepuštaj se negativnim mislima i bolu. Svako ima periode tuge, sve je to normalno. Kako sam ja ono napisala: lepota života je u pretvaranju ružnog u lepo. Ti si jaka, ali možeš biti još jača, jer takav život nas zaista ojača. Zato se trudi da uhvatiš svakog svica koji ti zasija u tami, jednoga dana biće ti dragoceni. I glavu gore, pogled ka zvezdama
Полууспаванка,
јао кад би само знала колико се трудим...И успећу! Нећу да се преустим болу. Из ината.
Хвала ти, драга, на саветима :*
Eh, Mesečino, šta bih ja radila da sad imam tvoje godine :)) Iskoristi to, jer brzo će proleteti.
I nema na čemu draga :**
Ја са овим годинама не умем да се снађем. Просто не умем. Користим ја све што могу...понављам, нисам депресивна, само ме понекад сруше осећања...
Ето видиш да и несрећне љубави могу да се искористе на добро! Пиши!!!
Љубим!***
Причалице,
ако је ово добро...писаћу :)
Само за њега.
Грлим :*
Не за њега, већ за тебе, да и пишући узрасташ. Јер се ни писац ни песник не постаје преко ноћи. За све треба узрастање. Грлим.***
Ја никад нећу постати ни писац ни песник. За себе не знам могу ли...а за њега могу све.
Љубим!
jednom mom mezimčetu Tužnoj, kad sje bila u sličnom raspoloženju poručih
Hladna kao stena
Nepomična kao maska.
Titrava kao poslednja varnica
Siva kao olujni oblak
Visoka kao planina
Široka kao pučina
Gorda kao orao
Uspravna kao hrast
Čvrsta kao čelik
Sjajna kao vilinski prah
Meka kao sećanje
Ali uvek i samo
TUGA
i prolazi
kad prava ljubav zablista
u jednim podebnim očima
Prijatno!
Па зар чинити за другог није уједно и за себе? И не мораш ти бити писац са чланском картом књижевног клуба. Већ да негујеш ту склоност ка писању.
Домаћице...дивно...ништа друго не умем рећи на ове стихове...
Причалице, ма не знам више ништа...како год било, због себе, због њега...увек напред. Увек.
Bolje pre nego kasnije...
Čuvaj se malena...
Aнам,
да није прерано? Изгледа да не умем да се чувам...љубави...
:*
