Све је ок...
Сама...то је све што ми пада на памет...
Нисам чак ни тужна...ни љута...ни разочарана...
Да ли је нормално то што се у својој кући осећам као странац? Да ли је нормално то што једва чекам да одем далеко од свих и да се више никад не вратим? Да ли је нормално то што...не знам где ми је место...? Ко да је све то битно...а битно је само што не желим то себи да признам.
Тата недостајеш ми...зашто све мора овако да буде? Волим те...немој то да заборавиш...
Где нестаде глупи оптимизам? Бар ми је срце остало...
Сама...
