Петак, Децембар 18, 2009
Све је ок...
Сама...то је све што ми пада на памет...
Нисам чак ни тужна...ни љута...ни разочарана...
Да ли је нормално то што се у својој кући осећам као странац? Да ли је нормално то што једва чекам да одем далеко од свих и да се више никад не вратим? Да ли је нормално то што...не знам где ми је место...? Ко да је све то битно...а битно је само што не желим то себи да признам.
Тата недостајеш ми...зашто све мора овако да буде? Волим те...немој то да заборавиш...
Где нестаде глупи оптимизам? Бар ми је срце остало...
Сама...
osećaj pripadnosti zna da se sakrije. bez posebnog razloga. deo odrastanja... prolazi, časna reč
Prijatno!
I ja mislim da je deo odrastanja.To jest nadam se,jer se i ja osecam tako.:*
Домаћице, надам се да је тако...само што код мене има посебних разлога...
Тужна, јесте део одрастања, али је код мене и више од тога. Ја стварно не знам где припадам. Свуда сам странац. Две различите државе, два различита живота, а ниједан није заиста мој. И где сад да нађем нешто треће?
Ма само да одрастем већ једном. Да све прође... :*
Bojim se da osećam te posebne razloge...i nadam se da ćeš ih preboleti...i da će se tvoj optimizam vratiti.
A blog ti je tako lep da ga ne mogu gledati, a da se ne razcmizdrim od nežnosti...
Razumem te.
Sada se i ja osecam kao stranac.
Nece da me vode u Srbiju :(
Сањарења, који оптимизам? Нисам ја оптимиста...ни песимиста...али не могу да мислим на боље сутра...
А блог...драго ми је што ти се допада. Као да припада некој срећној, заљубљеној девојци...као да није мој...
Бихепи, можда ни ја не одем...
Знам да можеш да разумеш, али покушај да мислиш не све лепе ствари које имаш овде. Пусти Србију...
"Da prebolim juce, prespavam danas i verujem u bolje sutra!"
Poz :)
Pa mozda je sve sto si rekla ponekad normalno, ali nemoj tako stalno, to ne valja... Docice vec trenutak kad ce sve to prestati! Pitanje je vremena...
Samo je proročanski...pripada srećnoj i zaljubljenoj devojci...onoj od sutra!
Несаница, не могу да верујем у боље сутра...али верујем да могу да уживам у овој садашњости каква год она била.
Поздрав :)
Сопран, па нисам ја баш толико тужна и несрећна. Не плачем по цео дан и нећу да се бацим с моста. Само понекад...сам лоше...а ти сваки пут наиђеш кад је тако :))
Дај сврати и кад сам лепо расположена :)
Сањарења, боље да се не надам...а ако тај дан дође...дочекаћу га насмејана :)
U svemu se uvek moze naci nesto lepo..Bices ti dobro, sigurna sam.. grlim te!
Uzasno se osecam.:(
Zelim da odem..
tako sve nedostaje...
a moji :((((((((((((
Весела, знам да је тако. И данас сам баш била срећна кад сам на трн изашла...волим снег...прекрива тугу...
Љубим :***
P.S. Nikad nisi sama. Tu sam ja :*
Бихепи, шта ти је одједном ???
Немој да саму себе мучиш тиме. Све ће да буде ок :***
i tuga ce proci...to me sad podseti:
http://www.youtube.com/watch?v=Mf4zMC4RTY4
Hajde, mesecina, uteši nas utešitelje! Ima u tebi i vedrine i snage za pet devojaka!
Весела...песма је дивна. Баш си погодила :*
Сањарења, снаге има. За све ја имам снаге и воље. А где сам ту ја? Где су моја осећања? Е тога никад нема...
cini ti se samo kao bezizlazna situacija... veruj mi da ce proci - ma kakav razlog bio :)
:***
Настасја, ма није безизлазна...као вода која увек себи наће пут, и кроз најчвршћу стену...тако ћу и ја :) :***
Imaš ti i osećanja za pet...i vrediš za pet...osmehni se u skladu sa svojim prelepim blogom!
Ma život je samo jedan. Ne beri brigu za prepreke. Sve se one prevaziđu ponekad tako lako da ni sama ne možeš da povjeruješ čega si se bojala, strijepila ili patila.
pozdrav
Sve je to normalno, pamtim vreme kada sam se i sama osećala kao stranac. Prolazi i taj osećaj, izdrži.
p.s. prelep ti je blog, svi imate nove pozadine - zavidim vam!!!!!!
Сањарења, ево осмеха :))
Мандрак, само један, слажем се :)
Поздрављам
Полууспаванка, наравно да пролази...ја се бар надам :)
Кад би само знала колико ме је мучила ова нова позадина не би ни пожелела да имаш нешто слично :))
Videćeš, to je prolazno, za nekoliko dana će sve biti u redu...
Анам, па што тако споро пролази? Ипак, бар пролази :))
Поздрав, драга :*
Дешава се. И има своје разлоге и узроке. Потражи их и загледај их добро. Кад се суочите, знаћеш и зашто и како да се са тим избориш. Грлим!***
Причалице, тако је...дешава се...пречесто, рекла бих...
Шта да се ради...мора и то да прође :***
