Уторак, Децембар 22, 2009
Нека моја размишљања :)
Ових дана сам јако чудна...себи највише...
Стижу празници...искрено, не волим их. Тј. волим, али кад нема оне презничне атмосфере у породици џабе сви лепи обичаји...А тако бих волела да имам један Божић, један једини...у миру...ал' кад се не може...
Да бар одем у Србију на пар дана, видим оца, рођаке, пријатеље... Разумем ја да ће то бити тешко изводљиво. По обичају чекају ме безобразни цариници, смрзавање у возу без грејања и светла... Као да смо у 15. веку. Кондуктери умеју да се нашале "ко за време санкција"...а не могу сама да путујем па мора и мама са мном. Жао ми је што јој стварам додатне проблеме. Кад се само сетим...целог живота тако путујемо. Чак и за време бомбардовања. Ех...прође и то...
Опет сам кренула у неке мрачне теме...а ушла сам на блог само да напишем да сам СРЕЋНА. Онако...без разлога :)
У ствари, постоји разлог. Код нас у Темишвару сваке године се одржава Светосавски Бал. У Опери. Добила сам дивну песму да рецитујем и већ ме убија трема. Биће ту за мене доста посла, спремања. Остали учесници су већ одавно навикли на овакве ствари (да не спомињем колико су талентовани за глуму), а мени је ово први пут. Али верујем у себе. И драго ми је што могу нешто ново да научим.
Још један разлог за срећу - волим зиму. Уживам у дугим шетњама иако могу да сломијем врат на овом леду :)) Ови "наши" баш неће да чисте...Европски стандарди...
Ма нема везе :)
Иначе не слушам народњаке, ал' ових дана баш ми леже...Још да сам у Срему...па да разбијам чаше :)))
П.С. Поносна сам на моје црне очи :)
Kao da sam ja napisala ovaj blog, nekako me je podsetio na sebe. Daljina, zelja za domom..Sreca pa ne traje dugo, zivot ide dalje.:)
Ледподопсадом,
иде, иде овај живот како он хоће...
Супер ти је никнејм (како год звучило ћирилицом написано) :))
Meni je ostao upecatljiv taj deo sa putovanjem... Mislim da je to najnapornije, stalno ici tamo-vamo, ja volim da sam na jednom mestu, tako uvek znas na cemu si :-)
Сопран, мислиш да ја не бих волела да сам на једном месту?
Овако је најгоре...ни овде, а ни тамо...
Ал' човек се на све навикне. Тако и ја :)
Задржи тај тренутак среће, Петре Пану, па ћеш са њиме одлоети свему што није лепо. Љубим и радујем се са тобом, кад си срећна, и делим тугу са тобом али тако да мени даш већи део. Јел може?***
mila :*
Sta bre nece da ciste ja danas 300 km presla, sve je, pipi da ne ureknem suvo. Mama bila u Srbiji, kaze kao da nema ljudi, svuda sneg po putu. Vidi se da nemaju vise vize, otputovali.:)))
Ja sam prezivela to sa operom i nije strasno. Lep osecaj :)
I verujem u tebe.
Volim
Причалице, срећу можемо да делимо по том систему - мени нешто, теби већи део :)
А тугу бришемо. Може тако?
Љубим драга и шаљем радости колико може да стане у један коментар :***
Бихепи, јесу чистили где год су могли, али ван Темишвара. Овде је катастрофа. Озбиљно.
Можеш уметничко клизање да гледаш у мом делу града и то на оним најпрометнијим путевима.
У Србији сам често виђала да чим снег почне да пада крећу с чишћењем. И то не једном. Сад не знам како је.
Сви одлазе само се ја мучим да стигнем у Србију :))))
Љубим :***
Vazno je da je osmeh tu :) A kad izrecitujes,dodji da padamo zajedno ;)
Lepa pesma...volim tog pevača...
Već sam radoznakla da čujem kako je prošla pretstava:) Držim pesnice, a trema je poželjna...
Za Temišvar me vezuju prijatne uspomene...kao da je sve bio neki drugi život...
Тужна,
и ти имаш тај таленат да падаш? :))
Eto, uvek ima razloga za sreću :) Pozdrav
Анам, значи била си у Темишвару :)
Град је леп, за туристе диван...а за мене је то друга прича...
Па што нам опет не дођеш?
П.С. Претстава је тек за Светог Саву, а мене већ убија трема :)))
Полууспаванка, и кад нема разлога треба бити срећан :)
Поздрављам :*
Свети Сава је близу
Сигурна сам да ће све бити супер, видећеш. Кад се нема треме, све се схвати неозбиљно, па је и успех мањи:)
Срећно, и одмах јави како је било...све...све до детаља...и слике:)))
Причалице, обрисано! :***
Анам, хвала ти :*
И слике и све само да буде како треба :))
a koju pesmu će da recituješ?
у следећем посту добијаш одговор :)
smrc. :(
Radujem se zato sto si dobila pesmu da recitujes:X. Ej, bez treme! Nije to nista strasno, bice ok.:*
Lose je to sto si podeljena...hoces i tu i tamo.
:(
>:D
Хепинес, надам се да хоће :))
А за оно друго...на све се човек навикне...
Mesečinasti putniče, volela bih doći na svetosavski bal i slušati tebe...
Сањарења, била бих пресрећна кад би дошла :))
Трема би била дупло већа, ал' вредело би :)
Ако можеш, што да не?
