Капљица леда

Она је имала жуту, лепршаву хаљину и тамне очи пуне сјаја. Мало година, много жеља, превише смелости.
Умела је да се смеје сатима са тобом и да те нежно држи за руку. Умела је да чува своје, а краде туђа срца...
Волела је сунце које јој је миловало лице и кишу која јој је хладила вреле образе. Уживала је у свакој звезданој ноћи, у сваком гутљају живота.
А понекад би ипак плакала сатима, као да јој се свет руши... Знала је да неће умети да узврати љубав. Патила је због тога, сузама плаћала за сваку погрешну реч, за сваки лажан осмех. Крила је то од тебе. Превише си јој љубави дао, није умела да ти врати истом мером, али ни да те удаљи од себе.
Дани су пролазили...Улице су се заледиле. Долазила ти је понекад, штиклама разбијајући тишину мрачних улица. Љубила те дуго, дуго...
Можда би и била заувек твоја да се ниси плашио да је задржиш чврсто у свом загрљају. Глупо си се плашио да ће се, онако крхка и мила, поломити ако је само дотакнеш...
Дошло је пролеће. А она је отишла. Без разлога и без кајања.
Можда се питаш зашто ти ја, обична капљица леда, причам све оно што већ знаш.
Рећи ћу ти и нешто ново. 
Заљубила се.
Сада уме да даје себе, да свим срцем воли. И сада зна како је тебе болело.
Пати за њим, али му и поклања све што теби није умела. Каже да је тако најсрећнија.
Не, неће се вратити. Пронашла је себе, али хоће само да знаш колико јој значи то што си је искрено волео.
Понекад мисли на оне ваше дане и тада је насмејана.  
Крени даље. Љубав ће те пронаћи, ако отвориш своје срце. И немој да жалиш што је отишла.
Открићу ти и једну тајну: била сам на њеном образу када је плакала за њим.
Он ју је научио да заиста осећа. Ти то никад не би умео.

  
Прича је измишљена.  

Срећан Божић свима који славе!!! :)