Лаку ноћ, даме и господо!

Хоће ли некоме бити жао ако циркус оде? 

Хоће ли некоме недостајати онај тужни пајац са нацртаним сузама?

Толико лако заборављамо...Пријатељства, љубави, снови, обећања. Кога је брига што их сваки дан мењамо? Има се, може се, је л'?

Не желим да се уклопим у ту причу. Не умем.

Придружујем се циркусу. Ту бар знам да је све лаж. Осмех - обична маска. Пријатељски стисак руке - само јефтин трик, да би се некако преживело до следеће представе.

Тужни пајац нека ми опрости ако су му сузе ипак праве. Признајем да му завидим. Он једини може да плаче на сцени, а да му то нико не замери

И ево, стижем сама до траженог одговора: никоме неће фалити овај циркус. Сутра стиже нови, исто тако шарен и лажан.

Уживајте у њему!