Петак, Јануар 21, 2011
Лаку ноћ, даме и господо!
Хоће ли некоме бити жао ако циркус оде?
Хоће ли некоме недостајати онај тужни пајац са нацртаним сузама?
Толико лако заборављамо...Пријатељства, љубави, снови, обећања. Кога је брига што их сваки дан мењамо? Има се, може се, је л'?
Не желим да се уклопим у ту причу. Не умем.
Придружујем се циркусу. Ту бар знам да је све лаж. Осмех - обична маска. Пријатељски стисак руке - само јефтин трик, да би се некако преживело до следеће представе.
Тужни пајац нека ми опрости ако су му сузе ипак праве. Признајем да му завидим. Он једини може да плаче на сцени, а да му то нико не замери
И ево, стижем сама до траженог одговора: никоме неће фалити овај циркус. Сутра стиже нови, исто тако шарен и лажан.
Уживајте у њему!
I,kako me uplaši..Pozdrav!
Nisam bas razumela o cemu se tacno radi.Predpostavljam samo.Jedini savet koji mogu da ti dam jeste da ne primas sve k srcu i suvise licno.Proberi cije ces misljenje da usvojis i posto si procitala moj danasnji post savrseno nesavrsena predlazem da ga procitas jos jedanput.Veliki poljubac ti saljem
..ko i obično,ubi me brzina..pomislih ti odlaziš..oprosti na nedorečenosti..
Jovane ss vidi se ko se sa kim druzi :))) i ja pomislih isto.Drago mi je sto tako nije
Тanjana, нисам баш сигурна како си све ово протумачила...
Хвала на савету, у праву си, ја све примам лично. Не могу другачије.
Ипак је свакоме најважније сопствено мишљење.
Љубим!
Хахах, Јоване, није баш до тога стигло :)
Чак и да одем, увек бих се враћала, бар да оставим поздрав и осмех :)
Rekoh ti iskreno..
Опрости онда, Јоване. Није ми била намера да некога уплашим.
А ја сам још увек ту...не идем нигде.
Obradovan...ti si uvek draga dok si prisutna..
Mislila sam da odlazis.Da si jedna od onih koji napustaju teatralno blog.Prevarila se.Izvinjavam se najiskrenije!Drago mi je sto ces tu biti.Po meni Vi mlade snage ste najsjajnije zvezdice ovoga bloga.veliki poljubac
Тanjana, можда је требало да назначим да све ово није намењено директно блогерима. Само сам искрено изнела своје мишљење о стварном свету у коме живим...а људе из овог виртуелног света много волим и поштујем, не пада ми на памет да на овакав начин одем.
Поздрав!
Shvatila i izvinula sam.U pravu si za sve sto si rekla.Koliko sam toga samo iskusila na sebi.Svakakvih je ljudi bilo i na javi i na blogu i bice ih bitno je da sledis svije srce i da naucis da budes dovoljna sama sebi.Poljubac
U redu je, Tanjana, nije potrebno da se izvinjavas :)
Eto, najzad se razumemo.
Ljubim!
Razumele smo se jos danas kada si posetila moj blog :)) laku noc
Život jeste cirkus, a suze klovna često nisu iskrene...no ko još mari? Kad ode cirkus, dođe sledeći...
I cirkus ima svoja pravila
Ono što se nama čini laka zabava, pokazuje samo dug uporan rad zabavljača.
Pokušaj biti klovn u životu, nasmeja li se ko??
Pokušaj se baciti na trapezu, uhvatiše li te nečije ruke??
Pokušaj iz šešira izvaditi zeca???
Tako i u životu, postoje klovnovi koji to nisu i ruke koje pružamo nekome za sigurnost... a neko samo izvadi zeca...iz šešira:))
Divan, divan post.. 'Cirkus' mi je omiljena njegova pesma. Lažem, sve su.. Ne umem više lepo da savetujem. Ali, ako nešto znači, nudim zagrljaj. Pravi, iskeni. Svoju cirkusku trupu sam odavno napustila.. A još uvek m ehvata nostalgija. Grlim. :*
"i smej se pajaco kad plakati bi hteo"...
i nemoj se uklapati ni u šta što nije po tvojoj meri. uvek ćeš umeti da sama skrojiš haljinicu u kojoj ćeš se udobno osećati
Prijatno!
Сањарења, баш је то мој проблем...што знам да се стари циркус лако заборавља кад дође нови. Не волим да заборављам. Не умем.
Љубим!
Анам, у сваком свету постоје одређена правила...И морамо их поштовати, јер иначе губимо своје место. Једино ми је жао што су сва она сурова, можда апсурдна.
Поздрав!
Тужна, исто су и мени све његове омиљене :))
Наравно да сваки пријатељски загрљај значи. Узвраћам :)
И љубим пуно, пуно!
Домаћице, тако некако...Умем сама да се снађем, али ипак није то ТО.
Љубим!
