Corazon de papel.

Osećam da mi je srce od papira. Onog grubog papira koji upija najcrnje mastilo i čuva ga u sebi zauvek.
A stojim pored sveće.
Zapaliću se. Izgoreću za tren.
I nestaću u ledenoj vodi jednog sivog Dunava koji se ne zaboravlja kad mu jednom osetiš snagu.

Nemoj da me pamtiš po dobru. Nisam to zaslužila...
Nemoj ni po zlu...Seti se da sam te volela. Seti se samo koliko.

Ne umem da ti kažem zbogom. Zato ću samo da odem.

I neću se osvrtati. Neću čak ni zaplakati.

Samo će moja ponoćna želja da bude ista, svake Bogojavljenske noći.

I uvek će ista pesma da me pomera i ubija.

 

Ne, nije ova.