Živeli!
Nemam nameru da budem gruba niti da vređam, ali ne umem drugačije da se izrazim.
Ljudi su glupi. Prazni. Nesvesni onog što ih okružuje. Nesvesni koliko mogućnosti i lepota pruža to što si čovek, a ne guska.
Ja, večiti pesimista i depresivac, verujem u to.
Toliko lepih knjiga, filmova, pesama, pozorišnih predstava. Toliko spomenika, ulica, parkova, građevina. Toliko različitih ljudi. Neko je tu bio pre nas, možda i ostavio neki trag.
Treba videti, proći, upoznati, probati, dodirnuti, osetiti. Samo što za to treba i malo srca.
Lakše je biti prazan. Lakše je biti nepismen i glup. Lakše je upoređivati se sa lošijim od sebe.
Jadno i jeftino - tako svi prolazimo. Taman kako smo zaslužili.
Čast boljima. Verujem da ih ovde još ima.
