Лагано схватам...

"...Јер људска срца засађена су ниско, као купине." Мика

Толико мало осећања треба, мало додира и погледа да би срце некоме припало. Да би постало, можда заувек, нечије.

Не треба претеривати у љубави. Зашто да ми скидаш звезде и пишеш песме? Зашто да ме обасипаш пажњом, бринеш за мене толико и претвараш се да је све савршено? Е па - није.

Довољно је да ме држиш за руку. Чврсто, а нежно.

Јер толико је мало потребно да те заволим искрено, јако...

Немој своју љубав да продајеш да би туђу добио. Немој да волиш да би ти други узвратили.

Не иде то тако.

Не питај ме где се крије тајна љубави. Ја то не знам. Ја ништа не знам.

Али ипак....

Немој себе да продајеш и мењаш да би стигао до мене.

Ја сад не волим никога. Ето. Опрости на искрености.

Али знам да је додир пахуље био довољан да заволим живот. И знам да ћу за мало поклоњених осмеха и суза волети некога, више и лепше него што можеш да замислиш.

Осећање које деле два потпуно различита бића, без обзира на то да ли траје само тренутак или читаву вечност - то је љубав. То је срећа.

Тражи некога ко уме да осећа твоју љубав. Једино тако бићеш свој, а ипак нечији свом душом и телом.