Уторак, Април 06, 2010
Kad čekanje ubija
Baš mi je lepo počeo dan. Padala je kiša, ali meni to nije smetalo. Morala sam u grad (i to peške kao i uvek) pa sam i pokisla, ali sam i dalje bila odlično raspoložena.
Danas nam je počela olimpijada maternjih jezika, a trebalo je i ja da recitujem na otvaranju. Treme za divno čudo nije bilo pa kad su me zamolili i da "vodim" program prihvatila sam. Ništa strašno, pomislih. I nije bilo strašno. Samo što sam ja na samo meni poznat način uspela da još jednom upropastim sebe.
Prepuna sala, sve važni ljudi pa još i društvo iz škole. Sve je bilo ok dok nisam počela.
"Čekaj me i ja ću sigurno doći...samo me čekaj dugo..."
Ne, nisam nigde pogrešila (bar mislim da nisam). Samo mi je palo nešto na pamet i izbrisalo sve. Nemam pojma kako sam uspela da se iz svega izvučem. Nisam znala ni kako se zovem, došlo mi je da pobegnem. On me neće čekati ni danas ni sutra...nikad...
Ipak sam odrecitovala, smirila se...ali to mi je bilo dovoljno da poželim da ga nikad nisam ni upoznala. Uzalud sve. Ništa nema smisla. Možda sam i upoznala bolje od njega. I lepše i pametnije. Svi su skoro savršeni, ali imaju jednu manu. Nisu kao on.
Koja sam ja budala! Nisam pametna kako sam se tako za*ebala. Više ne želim da se sećam. Svakim danom sve više boli. Ne treba mi to, ali ne umem da prebolim. Šta da radim kad mozak ne bira čega će se sećati a čega ne? Ostaje mi samo da čekam. Ko zna, možda će mi jednoga dana nebo dati priliku da mu kažem bar zbogom kad već nije moglo bolje.
Duso,
znas li da si mi naterala suze u oci dok si recitovala?!
Sjajno si to izvela, videlo si da to govoris nekome...
Volim te! I srecno sutra ;)
Znam da je bilo odlično...vidiš da se i behappy slaže...
a to o čekanju...
ko čeka taj dočeka,
ko ne dočeka,
taj se načeka:))
Znam da bih plakala da sam bila tamo. Od ponosa i ljubavi sto moje dete sija na bini. Ne potcenjuj sebe, rekla sam ti da vredis mnogo. Da sam tamo, prvo bih te izljubila, a onda bi dobila po guzi sto tako rasmisljas. :D Malo se salim, ali... Veliki poljubac!!!***
Odlična pesma, mnogo je volim. Prebolećeš. Kad naiđe onaj koji će da ga izbriše iz tvog srca.
Behappz, ne znam šta da ti kažem...za mene je bilo katastrofalno. Nije trebalo da bude posvećeno.
AnaM, ja ću, kako stvari stoje, baš da se načekam :))
Miro, sva sreća što se ja nisam rasplakala. Ne potcenjujem sebe, samo znam da je moglo bolje. Ljuta sam što sam dozvolila da se tako izgubim. Još uvek nisam svesna kako sam uspela da počnem i završim. Nemam pojma šta sam govorila. Al' u svakom slučaju hvala puno na podršci, draga mama! Ljubim te :***
Poluuspavanka, i ja mnogo volim tu pesmu. Ja sam je i birala :)
Pa kad će više taj da dodje? Malo se oteglo ovo...
OK imaš pravo biti samokritična, ali poslušaj i šta drugi kažu o nastupu.
pozdrav
Mesečino, veruj mi da se najbolje stvari dese kada se najmanje nadaš... A onda kad se setiš starih ljubavi čini ti se da je to neko drugi voleo, u nekom drugom životu... Sve to dođe na svoje, samo od sebe.
:) vreme leci sve...
a negde procitah i ovo 'vreme ne leci rane, samo otupljuje ostrice bola...'
pa, sada... ja verujem da leci... za odredjene... :)
Sve smrti me ubiti nece...
Cekaj.I ja cu sigurno doci.
proci ce... samo treba dozvoliti sebi da udje neko nov u zivot...
uz stisnute pesnice za današnje takmičenje šaljem i veliki zagrljaj i milion poljubaca i osmeha.
a recitovati tako da se oseti da govoriš nekom odredjenom mogu samo posebni. oni čije je srce puno ljubavi.
i nemoj želeti da zaboraviš...
sećaj se s osmehom dana kad si ljubav upoznala
Prijatno!
Ma znam da si bila divna, i da su svi mislili da si to namerno uradila, da bude efektnije!
Držim ti palčeve danas, mila ćerko!
Mandrak, ovoga puta problem nije bio ono što su drugi videli, već kako sam se ja osećala na sceni. Uzvraćam pozdrav :)
Poluuspavanka, tako je, ali treba vremena...
pozdrav :*
Nastasja, ma biće sve ok bez obzira na to da li vreme leči sve ili ne :)
pozdrav :*
Una, to je moj omiljeni deo..."sve smrti me ubiti neće..." ako me ti budeš čekao, dodala bih.
Barbie, dozvoliti, ali kako? Ja neću da napravim ponovo istu grešku...
Domaćice, uzvraćam zagrljaj i šaljem milion više poljubaca!
Moram da zaboravim. Ništa dobro od svega ovoga nisam dobila, samo sam pustila da me povrede...a uprkos svemu ja se njega sećam sa osmehom na licu...
:***
Miro, hvala puno! Prošlo je, sad još rezultate da dobijem :))
Ljubim te!
Sanjarenja, hvala! Kao što rekoh i Miri, prošlo je...a uz vašu podršku sve je lakše :)
Ljubim!
