Нема повратка

Има једна стаза дуга

што до тебе води.

Њу сам заобишла

јер ме на њеном крају чекају

ока твоја два

сјајна, весела

 

не смем тим путем да кренем 

јер знам да би ми било лепше од сна,

а нико не заслужује ту небеску срећу

зато лутам другим путем

кораке бројимо туга и ја

корачамо полако према слободи

 

али ја се и даље осврћем

погледом тражим твоје сенке траг

и жудим за оним болом

који сам осећала док сам према теби ишла

док био си ми бескрајно драг

 

знам да сад идем према другој срећи

знам и то да више нема спотицања

а ипак би ми дражи био чак и бол највећи

само да је срце наставило тебе да сања

 

плаши ме тежина ових корака

који ме све више удаљују од тебе

али обећала сам да нема повратка

и ако сам за собом, можда, оставила...себе