Коме још треба и наслов? :))

Промена - то је оно што мени треба. Никако себе да покренем....и говорим да овако више не иде и опет ништа...стално ме нешто спречи, нека глупост, а онда ми паде на памет да то ја самој себи у инат радим. Тврдоглава сам јако и то ми уопште не помаже. А још се и брзо изнервирам па испадне све и свашта...Ок, радим на томе да све то исправим :)))

Све и даље иде на горе, али доста је било чекања. Не требају ми боља времена да бих била срећнија. Не треба ми пролеће за лепше дане. Треба ми само осмех. 

Ма ко још броји поразе...

Осмех имам. Осећања имам. Пријатеље имам. (Бихепи, Хепинес знате колико сте посебне :) чувам вас ту, у <3 )
Имам и успомене. Још увек боле, али...чувам их...требају ми више од свега...
Немам појма шта ми је данас. Одједном сам насмејана, срећна...а овога пута не дам да овај осећај оде.

Само још нешто треба споменути. Данас је тачно 6 месеци од како сам га задњи пут видела. Заборавила нисам. Осећања су све јача и није ми жао...боље му је без мене у то сам уверена, а ако је тако онда је и мени боље.

Црвена Јабука, лепо време...мени је то сасвим довољно за "савршен дан" :)

 

И један савршен стих "све што ми је остало у сузу се претворило..."

Аутор mesecina ( Umesto dnevnika ) :: Коментари (38) :: Пермалинк :: Трекбекови (0)