Шетајући Змај Јовином...
Лако је мени да будем срећна
проклето лако
сваки је корак стара успомена
корачам полако
у ваздухо осећам нешто,
време не постоји
он туда пролази често
срце то зна, уздахе броји
Лако је уснама да се смеју,
осмех се не плаћа
касније ће вреле сузе образе да греју
кад прошлост почне да се враћа
не може сећање ништа да спречи
опет је ту срце да слама
ни вино ни песма не може да лечи
љубав коју је прекрила тама
нисам могла ни смела да те волим
знам, грешка је то моја била
ја више немам кога да молим
све сам с тобом изгубила
Треба сад преживети ноћ ледену, дугу
док твоје задње речи све у мени руше
не дам ја никоме ову моју тугу
идем даље без снова, без тебе и без душе
03.01.2010.
