Куглоф :)))))))))))
ААААААААХ да ми је неко пре два дана рекао помислила бих да је луд :))))
Веровали или не ја сам данас направила куглоф. И то добар куглоф.
Ја која не умем кафу да скувам, која не умем јаја да испржим...е па од данас умем да правим куглоф :))))))
Први пут правим и баш је...мммммммммммммммм прсте да полижеш :)))
Шта ћу, морам да се похвалим...
Није лоше, зар не? :)
Послужите се (ако смете)
Још увек не могу да верујем да сам ја ово направила :)))
Неко тамо горе је много поносан на мене :)
Жеља
Данас имам само једну жељу:
да у себи увек нађем снаге и одлучности да бих могла да идем даље шта год се догодило...
Знам, требаће ми.
Коме још треба и наслов? :))
Све и даље иде на горе, али доста је било чекања. Не требају ми боља времена да бих била срећнија. Не треба ми пролеће за лепше дане. Треба ми само осмех.
Ма ко још броји поразе...
Осмех имам. Осећања имам. Пријатеље имам. (Бихепи, Хепинес знате колико сте посебне :) чувам вас ту, у <3 )
Имам и успомене. Још увек боле, али...чувам их...требају ми више од свега...
Немам појма шта ми је данас. Одједном сам насмејана, срећна...а овога пута не дам да овај осећај оде.
Само још нешто треба споменути. Данас је тачно 6 месеци од како сам га задњи пут видела. Заборавила нисам. Осећања су све јача и није ми жао...боље му је без мене у то сам уверена, а ако је тако онда је и мени боље.
Црвена Јабука, лепо време...мени је то сасвим довољно за "савршен дан" :)
И један савршен стих "све што ми је остало у сузу се претворило..."
...
Фебруар и топли сунчеви зраци
Осмех пролазника
А стазом одјекују нечији кораци
Скоро савршена слика
У башти прва висибаба
Предсказује весело пролеће
Буђење живота и сна
У ваздуху трепери наговештај среће
Нова љубав можда чека
Уз нечија весела ока два
И нека уста топла и мека.
Младост, осмех, снове и наду
Стежем у грудима најјаче
Сјајно је све у овом дивном граду
...a мени се плаче
Теби, најдаљи мој
Залутало срце осећа да нема нас
Али заувек твоје остаје
Дозива те, ал' знам да губи глас
И срећа и бол...све полако нестаје
Остављам теби све што вредело је
Све што је нестало у трену
И осмех, и срећу, и душу и сјај
Чувам само једну нашу успомену
Да има ко да недостаје
Кад свему дошао је крај
Тугу, бол, сузе и страх
Слободно пошаљи мени
Бар ти буди срећан
Кад ја нисам умела
Од мене је остао само прах
Али још могу тебе да чувам
Због тебе душо, могу
да устанем и из пепела
Твој неко.
"Tвоја срећа је само твоја ствар,
ал' зато твоја туга
то је већ прича друга
то на мој рачун иде"
рече у једној песми Балашевић
Топла зима
Ех, та зима...
Напољу сатима веје
Сви стежу капуте, шалове око себе
А ја шетам пустим улицама
И док мислим на тебе
Снег ми душу греје
Или је то можда љубав
Ово се не зове туга.
Читам књигу у којој се стално појављује мисао "Ако сад почнем да плачем, никад нећу престати".
И
мени се плаче понекад (у задње време то је увек, ал' нећу сад о томе).
Тачније нећу више уопште да се жалим. Чему то? Лепо каже она песма "Ни Бог ни вино не могу баш све, увек ће бити онако како је, неком ће сузе неком бисери..." и тако је увек...
Ништа ми није како треба. Па шта? Нисам ја бирала...
Дакле, нема жаљења.
Још 3 године да издржим, а после нек' дође и потоп.
Ако све буде како треба - правни факултет. Где, не знам. Само да је далеко од Румуније.
И
не пада ми на памет да ми родитељи финансирају студије. Родитељи које
као да више и не познајем. Не треба ми ни цент од њих, па могу и да
гладујем.
Просто
не могу да верујем да моји вршњаци очекују да им мама и тата купују
кола за 18., стан за 22. рођендан...Можда сам ја ту само глупа,
завезана или како већ...али мени је то НЕНОРМАЛНО. Ја хоћу да све што
имам буде МОЈЕ и тачка.
Е, да, заборавих да споменем да ми је
мука од "пријатеља" који се на улици ни не јављају, рођака који увек
оговарају и пљују, а после (кад им нешто затреба наравно) долазе на
кафу и колаче (као што су данас сви долетели). А има и оних који
забораве да су ти пријатељи и избришу те тек тако. Ваљда сам све то и
заслужила.
Схватила сам да нисам способна да се глупо смешим и изигравам оно што сви хоће да виде. За џабе - не, хвала.
За адвоката треба бити и лицемеран, ал' то се бар плаћа. Да се не лажемо, мени је новац битан. Од љубави се не живи.
Можда све ово нисте очекивали од оне заљубљене месечине, али и то сам ја и не волим да се претварам.
Данас сам љута. Данас сам разочарана. Данас нисам имала кад ни да се расплачем. Данас не могу да се смејем.
За срећу ми тако мало треба...и умем да ценим оно што имам. Трудим се.
Али не данас.
Речи
Само слова на папиру
и понека мрља
где је суза канула
то остаје иза нас
И речи набацане
скоро неважне
које не могу да пруже ми спас
јер нису у стању осећања
у редове да преточе
Речи лажне
јер не знају колико боли
срећа без тебе
Те речи су хладне
јер никад неће знати
колико те воли
сваки део мене
Шетајући Змај Јовином...
Лако је мени да будем срећна
проклето лако
сваки је корак стара успомена
корачам полако
у ваздухо осећам нешто,
време не постоји
он туда пролази често
срце то зна, уздахе броји
Лако је уснама да се смеју,
осмех се не плаћа
касније ће вреле сузе образе да греју
кад прошлост почне да се враћа
не може сећање ништа да спречи
опет је ту срце да слама
ни вино ни песма не може да лечи
љубав коју је прекрила тама
нисам могла ни смела да те волим
знам, грешка је то моја била
ја више немам кога да молим
све сам с тобом изгубила
Треба сад преживети ноћ ледену, дугу
док твоје задње речи све у мени руше
не дам ја никоме ову моју тугу
идем даље без снова, без тебе и без душе
03.01.2010.
Нема повратка
Има једна стаза дуга
што до тебе води.
Њу сам заобишла
јер ме на њеном крају чекају
ока твоја два
сјајна, весела
не смем тим путем да кренем
јер знам да би ми било лепше од сна,
а нико не заслужује ту небеску срећу
зато лутам другим путем
кораке бројимо туга и ја
корачамо полако према слободи
али ја се и даље осврћем
погледом тражим твоје сенке траг
и жудим за оним болом
који сам осећала док сам према теби ишла
док био си ми бескрајно драг
знам да сад идем према другој срећи
знам и то да више нема спотицања
а ипак би ми дражи био чак и бол највећи
само да је срце наставило тебе да сања
плаши ме тежина ових корака
који ме све више удаљују од тебе
али обећала сам да нема повратка
и ако сам за собом, можда, оставила...себе
