Субота, Фебруар 06, 2010
Ово се не зове туга.
Читам књигу у којој се стално појављује мисао "Ако сад почнем да плачем, никад нећу престати".
И
мени се плаче понекад (у задње време то је увек, ал' нећу сад о томе).
Тачније нећу више уопште да се жалим. Чему то? Лепо каже она песма "Ни Бог ни вино не могу баш све, увек ће бити онако како је, неком ће сузе неком бисери..." и тако је увек...
Ништа ми није како треба. Па шта? Нисам ја бирала...
Дакле, нема жаљења.
Још 3 године да издржим, а после нек' дође и потоп.
Ако све буде како треба - правни факултет. Где, не знам. Само да је далеко од Румуније.
И
не пада ми на памет да ми родитељи финансирају студије. Родитељи које
као да више и не познајем. Не треба ми ни цент од њих, па могу и да
гладујем.
Просто
не могу да верујем да моји вршњаци очекују да им мама и тата купују
кола за 18., стан за 22. рођендан...Можда сам ја ту само глупа,
завезана или како већ...али мени је то НЕНОРМАЛНО. Ја хоћу да све што
имам буде МОЈЕ и тачка.
Е, да, заборавих да споменем да ми је
мука од "пријатеља" који се на улици ни не јављају, рођака који увек
оговарају и пљују, а после (кад им нешто затреба наравно) долазе на
кафу и колаче (као што су данас сви долетели). А има и оних који
забораве да су ти пријатељи и избришу те тек тако. Ваљда сам све то и
заслужила.
Схватила сам да нисам способна да се глупо смешим и изигравам оно што сви хоће да виде. За џабе - не, хвала.
За адвоката треба бити и лицемеран, ал' то се бар плаћа. Да се не лажемо, мени је новац битан. Од љубави се не живи.
Можда све ово нисте очекивали од оне заљубљене месечине, али и то сам ја и не волим да се претварам.
Данас сам љута. Данас сам разочарана. Данас нисам имала кад ни да се расплачем. Данас не могу да се смејем.
За срећу ми тако мало треба...и умем да ценим оно што имам. Трудим се.
Али не данас.
Баш такву те волим.
Сигурна у себе, зна шта жели, гура напред, САМА.
Можеш много тога да постигнеш сама.
Надам се да ћеш пронаћи своју сретну звезду, и кренути ка њој.
Али немој да заборавиш даћу ја увек бити ту.
За чај и дууууго ћаскање.
:*
Pretoci suze u bisere, zlato malo, visoko podigni celo i smelo koracaj kroz svet. On je tvoj i samo tvoj! Ljubim te.
Бихепи, надам се да знаш колико ми ово значи :)
Ти си једна од ретких који ме нису разочарали. У те звезде баш и не верујем, ал' се ипак надам да си ти своју пронашла.
Хвала ти што ме још увек подносиш.
Миро, не требају ми бисери. Чело је увек високо, ја сам јако поносна.
Хвала на подршци. Грлим!
dobro je umeti biti ljut. tako trnje po kome gaziš manje bocka.
apošto ti hrabrost ne manjka, nadam se da ćeš uspeti u svom naumu
Prijatno!
Lepe su tvoje ambicije, i mislim da bi trebala da se potrudis da sve to ostvaris jer bi se tako razlikovala od svojih vrsnjaka, ali nemoj odbijati pomoc u drugom smislu. Na kraju krajeva, uvek ces sebi reci da si dala sve od sebe! Srecno
Hrabro je od tebe što tako misliš. Ali, dušo moja, iskreno, danas nije lako biti sam, s toga spremi se dobro. Ovo ti kažem samo iz ličnog iskustva. Budi jaka, a moraćeš biti i još mnogo jača ako misliš da pokoriš sve demone ovoga vremena.
Mislila sam figurativno. Vazno je da ti upravljas svojim zivotom, ali i da budes vedra i nasmejana. Prijatelji ce se radovati, neprijatelji neka crknu od muke. Grlim.
Sa ovakvim stavom velike su ti sanse da uspes.
Suze su samo gubljenje vremena i energije koju mozes da usmeris ka ostvarenju svojih ciljeva.
Ti si veoma jaka mada nisi svesna toga.
Zelim ti da ostvaris svoje snove.I ja sam bila na pravnom jednu godinu,ali bilo je skroz neuspesno jer to nije bio fax za mene,previse sam se zaletela,sada zelim kao i ti sama da finansiram skolovanje,ali veruj mi pomoc roditelja ce ti biti neopohdna,samo ti guraj napred i nepredaj se.Sreca prati hrabre:)A sto se tice prijatelja,zapamti lazni prijatelji su oni koji su samo tu kada njima nesto treba,takve sam odavno otpisala,vremenom ces i sama to da shvatis,malo se covek opece,ali to je poenta,nisu sve ruze ima malo i trnja.Uzivaj
Nepravda, pa to ti je, meni nisu kupili kola ni u 18, ni kasnije:)))
Priznajem, ne bih imala ništa protiv.... ni protiv stana, a ako mogu da biram ja bih i neko putovanje oko sveta:)))
Jeste slatko kad sve sam zaradiš, ali verujem da nije gorko ni ono što dobiješ na tanjiru:)))
Želim ti da ideš dalje bez tuge.Pozdrav
Domacice, trnje svakako bode, ali inat ume da taj bol ucini podnosljivim.
Pozdrav :)
Sopran, pa naravno da cu da se potrudim :))
Zato sam sve ovo i anpisala ovde. Mislim da ce mi bolje biti bez pomoci.
pozdrav :)
Bealiever, znam da nije lako, ali ja mislim da drugacije i ne mogu. Verujem u sebe i to mi je za pocetak dovoljno.
Pozdrav :*
Miro, pa i ja sam mislila figurativno.
Hehe svidja mi se ono "a neprijatelji neka crknu od muke" :)))
Ne u pravom smislu naravno.
Ljubim
Kasper, mozda i nisam svesna.
Nadam se da si u pravu kad je u pitanju uspeh. Ja ne planiram da odustanem. Nikad.
pozdrav :*
Lady, e pa ja sam se vec opekla. Znas kako se kaze "cuvaj me Boze prijatelja, jer od neprijatelja se sam cuvam".
pozdrav
Anam, meni bi to svakako bilo gorko. To poklanjanje bi im dalo pravo da se mesaju u moj zivot, a to mi ne treba.
Ljudi su razliciti, a ja sam, eto, takva...
pozz :*
Jovane, bez tuge se ne moze. Bez nje ni sreca vise nema onaj sjaj.
pozdrav
Nije lako krenuti putevima potpuno sam. Spremi se na periode kada ce boleti. Ali, i ja sam tako kao ti, poprilicno samostalno gurala dok nisam pronasla svoju drugu polovinu. I od tada guramo samostalno, ali udvoje. Lepo je!
Roditelji kad daju, samo pozajmljuju, da bi ti to isto darovala svojoj deci.
Kad nekom nešto poklonim, ne prodajem to,samo poklanjam, ne očekujući ništa za uzvrat. Mislim da tako rade i pravi roditelji. Ako se i umešaju, nekim savetom, to čine samo iz ljubavi, jer svako najviše na svetu voli svoju decu...
AnaM je u pravu. Naravno, ti si mlada i shvatices to tek kad budes imala svoju decu. Tako je to, ide u krug, he, he. Ni mi to nismo znali u tvojim godinama.
Pinokio, znam da nije lako, al' ja drugaciji put ne vidim.
Verujem da je lepo pronaci svoju polovinu. Cuvajte se :)
AnaM, ne mogu da kazem da nisi u pravu jer znam da jesi. Tako bi trebalo uvek da bude, ali nije.
Necu da mi majka i sa 30 godina govori da sam nesposobna i neodgovorna kad napravim i najmanju gresku. Ne, hvala.
Pa i ako odem dodjavola, radije cu bez potcenjivanja.
Miro, znam da su ovo godine kada mislim da znam sve na svetu, a nemam blage veze. Ipak ja ne zelim nista od roditelja. Ako je neku umeo da me povredi kad mi je najgore bilo, to su oni bili.
Tako da, mama i tata, hvala lepo na svemu, al' meni je dosta bilo roditeljske ljubavi.
Uh, neznam sta da ti kazem, svako zna svoje. Ti najbolje znas kako da se boris sa svojim "duhovima". Ljubim.
Miro, iskrena da budem, nemam pojma kako sa sobom da se borim. Ne znam ni gde sam, ni sta sam...samo znam da je ova stvarnost pogresna. Procice i to :)
Ljub
Sve mi je jasno! To se i meni desava, ali proci ce. Zivot ipak ima neku svrhu. Usponi i padovi sastavni su deo istog. Pozdrav.
Малаино, увек :)
поздрав :*
Миро, тако је :)
Живот је леп баш због тих успона и падова.
Љубим
Шуки, не могу да се сложим. Љубав јесте највреднија на свету, али није довољна.
Ово је доста философски речено, те ћу само да оћутим. Машем!***
Причалице, умем ја и да филозофирам понекад :)))
Боље је не обраћати пажњу на мене тада! Машем и ја :*
Није то зато, већ због тога што није блог баш за све. Стога је некад добро и мисао оћутати, хе, хе. Грлим те паметну.***
сад се не осећам нешто паметно :)))
грлим :*
Трудим се да замислим ал' ми не иде :)))
грлиииим
