Четвртак, Фебруар 04, 2010
Речи
Само слова на папиру
и понека мрља
где је суза канула
то остаје иза нас
И речи набацане
скоро неважне
које не могу да пруже ми спас
јер нису у стању осећања
у редове да преточе
Речи лажне
јер не знају колико боли
срећа без тебе
Те речи су хладне
јер никад неће знати
колико те воли
сваки део мене
kao siva koprena
tuga se nad srcem savila
Prijatno!
Reči,
tako prazne
nemaju jačinu
ni boja, ni tuge
Reči,
nekad tako slasne,
pelinom mirišu
na papiru...
Ja ću samo da pročitam. Ne umijem stihove da nižem. Lijepo.
pozdrav
E, Mesečino, ja sam shvatila da reči nisu lek, samo još više komplikuju stvari. Pozddrav
Домаћице, управо тако...
поздрав
Вealiever, лепи стихови :)
Мандрак, хвала :)
Не умеш стихове, али зато речи нижеш одлично :)
Полууспаванка, ево, и ја сад то схватам...
поздрав :*
Reci reci reci...
Sta vredi kad neko ne ume da slusa...
Ni da cita...
Ni da razume!
Каспер, у праву си. А обично баш тај НЕКО не уме ништа од наведеног. Или можда уме, али неће што је далеко горе...
Na casu prisutan
reci procitah,
tugu sam shvatio
o, i ja sam patio.
:)
Талас, али је прошло и то, надам се :)
Meesecino, tuga je losa druga.
Uvati te pod ruku pa ne zna da ode.
Vremenom se naviknes na nju,
da setate zajedno.
Sa njom je nekako lakse komunicirati nego sa srecom.
Cesto citam ovde na blog servisu tuzne clanke. Njih je najteze komentarisati jer ne znas sta je autor hteo reci.
Zato ih samo procitam.
Sto se mene licno tice ja moju tugu odlicno cuvam i ne pokazujem je pred svetom, a ona mene uvek lepo drzi pod ruku.
I mogu ti reci bio bih tuzan da je nema, nekako sam je i zavoleo.
:)
Pozdrav.
Талас, па тако некако и ја скривам тугу...али ми је овај блог много помогао. Бар негде да будем искрена (према себи у првом реду). А имам и утисак да бих почела да уједам, да ме Бихепи није довукла на блог.рс :)))
"I mogu ti reci bio bih tuzan da je nema, nekako sam je i zavoleo."
ово ти је генијална изјава. ја већ неко време осећам то.
поздрављам :)
Sada vidis zasto izbegavam da tuzne clanke komentarisem.
Svakome je njegova tuga najteza i niko ne razume moju tugu, obicno svi kazu.
:))
Podravljam i ja tebe.
Разумем. Не тражима ја од других утеху и не пижем због тога. Само ја знам шта и како осећам, а верујем да је исти случај и са осталима. Нема ту онога "тачно знам како се осећаш".
Ух, да сад не филозофирам, ево један осмех :)
U pravu si, znas kako je Tolstoj rekao "Sve srecne porodice lice jedna na drugu, nesrecne porodice su nesrecne svaka na svoj nacin". Tako je sa tugom. Samo ti znas kako ti je i kako da sa tim izadjes na kraj. Ljubim.
P.S. Sa tugom mozemo setati ruku pod ruku, ali niko nije rekao da su sva drugarstva vecna.
Bio si samo reč
čak ni izgovorene
samo napisana
Bio si samo reč
na izgužvanom papiru života
Bio si samo laž
čak ni izgovorena
samo postupak
Bio si samo laž
u mnoštvu meni izgovorenih
Bio si samo led
čak ni dodirnut
samo doživljen
Bio si samo led
u zimi srca santa leda
Za mene ti si
roman pun reči
nikad priočitan
istina nedorečena
Za mene ti si sve,
jer ja sam te volela...
Reci...
Ponekad govore sve, a ponekad je cutanje bolje...
Bez mnogo reči,lepo.Pozdrav
Lijepo...
pozdrav...:)
Миро, ништа није вечно. Знам тај цитат и често ми је у глави.
Биће и бољих, мање тужних дана, ваљда, али као што рече Талас, некако сам навикла на тугу. Постала ми је драга...али не одричем се ни среће тек тако :))
Љубим :*
Талас, разумемо се и читамо у наставку, надам се :)
Шуки, хвала :)
Анам, ово је много добра песма. Рече ти мени једном да не умеш да пишеш стихове? Сад сам уверена у то да умеш :)
Бихепи, ћутање може да буде боље, али више и боли...
:*
Јоване, хвала.
поздрављам :))
Грлице, хвала и поздрав :)
Има и неких делова који су приклоњенији разуму те није све тааако црррноооо, хе, хе. Грлим!***
Наравно да није све тако црно :)
Иде како иде :))
