Оправдање.
Жао ми је...
Јер не плачем. Више не.
Јер волим кишу, а кишобран чувам само за злобу и завист.
Јер не заборављам, чак и кад боли.
Јер умирем од страха, али ипак корачам даље.
Јер више волим стварност од снова.
Јер ми је стало, кад ником другом није.
И јер добро знам шта осећам, а ћутим. И ћутаћу.
Јер тако је најбоље.
