Живот иде даље,ја остајем

Ова јесен убија.

Никад нисам волела лето а сада бих живот дала да се оно врати.Јер лето је криво што сам упознала њега.Лето је криво што сам навикла на срећу.И баш кад је живот почео да добија неки посебан значај и смисао све је нестало.Морала сам по ко зна који пут да одем из Србије.

Живот иде даље а ја и после два месеца сматрам да је 16.08.2009. био јуче.Све што се после тога десило није важно.

Стале су казаљке на мом сату а време лети.Дани пролазе односећи и последње трагове моје среће,мога осмеха.

Покушавам да пронађем себе али безуспешно.

Сада од живота тражим немогуће.

Још само један сунчан дан.Још једну дугу шетњу по Сремским Карловцима.Још једно вече уз тамбураше.

Треба ми његова близина па макар на један дан.

Треба ми један загрљај и осмех.Ништа више.