Обећала сам,ал'...
Једва чекам да падне снег и прекрије сва ова осећања,успомене...а снега ове године можда неће ни бити...
Кажем себи:"Нема више туге,ни суза".Ма,што да се лажемо,туге увек има...има и суза иако им ја не дам да теку.
Покушавам да мислим на друге ствари.Узалуд je.Све што ми остаје јесте да чекам и надам се да ће све проћи,нестати...
Цео дан слушам исту песму.Свака реч,свака нота,све ме погађа.
"Штогод их мање заволеш,мање ти њих недостаје..."
Ја многе заволим и сви ми много недостају.Можда је то моја највећа грешка.
Али нико ми више од њега није недостајао...
Коме ли се ноћас осмехујеш...мили мој...?
