Pokloniću nebo...nekome...nekada :)
Bili ste u pravu - više ne smem ni da pogledam ono što sam u prethodnom
postu napisala (mada znam svoje razloge i ne povlačim nijednu reč).
Neću ništa da izbrišem zato što se ama baš ništa nije promenilo. I
dalje sam loše raspoložena, ljuta na sebe i druge, ali...ma šta mi sve
to vredi? E, od danas ću drugačije. Osmeh i idemo dalje šta god da se
desi. Dobro, znam da sam to već 100 puta rekla, al' sad to stvarno i
mislim. Imam sasvim dovoljno vremena za ono što neki zovu život.
Baš me briga što me iza ćoška ne čeka princ na belom konju i što mi
svet nije roze (kad bolje razmislim - ja i ne volim roze boju :P).
Nešto se ne radujem proleću, al' kad ne umem da menjam godišnja doba ostaje mi samo da se prilagodim i uživam koliko mogu. A znam da mogu :)
Bez snova, bez zaljubljivanja i nekih velikih očekivanja. Ne mogu da menjam svet, ni ljude oko sebe. Ali mogu polako da menjam ovu tvrdoglavu glavu koju imam i to mi je sasvim dovoljno. Da se ne lažemo - život je nepravedan i velike su šanse da će biti još mnogo razočaranja, izdaje, suza...al' je ipak i lep. Ne znam šta me čeka i možda umirem od isčekivanja....pa baš u tome i jeste draž, zar ne?
Nešto se ne radujem proleću, al' kad ne umem da menjam godišnja doba ostaje mi samo da se prilagodim i uživam koliko mogu. A znam da mogu :)
Bez snova, bez zaljubljivanja i nekih velikih očekivanja. Ne mogu da menjam svet, ni ljude oko sebe. Ali mogu polako da menjam ovu tvrdoglavu glavu koju imam i to mi je sasvim dovoljno. Da se ne lažemo - život je nepravedan i velike su šanse da će biti još mnogo razočaranja, izdaje, suza...al' je ipak i lep. Ne znam šta me čeka i možda umirem od isčekivanja....pa baš u tome i jeste draž, zar ne?
Može se i ovako, je l' da? :)
