U noći
Najcrnja noć i urlik vetrova
ne plaše devojku što strpljivo čeka
venama joj teče poput otrova
onaj što treba doći iz daleka
Ledeni vazduh život polako krade
ubija slutnja kojom vlada tama
nekome ona dušu davno dade
i zbog njega je noćas opet sama
Protekoše bez milosti dugi, bolni sati
a pred zoru pade, krv se njena proli
shvatila je najzad, on neće da se vrati
šta joj vredi što ga tom istom krvlju voli
