Уторак, Март 09, 2010
U noći
Najcrnja noć i urlik vetrova
ne plaše devojku što strpljivo čeka
venama joj teče poput otrova
onaj što treba doći iz daleka
Ledeni vazduh život polako krade
ubija slutnja kojom vlada tama
nekome ona dušu davno dade
i zbog njega je noćas opet sama
Protekoše bez milosti dugi, bolni sati
a pred zoru pade, krv se njena proli
shvatila je najzad, on neće da se vrati
šta joj vredi što ga tom istom krvlju voli
Топла је крв што твојим венама тече,
топлином љубави
време увек споро протиче,
мисли су криве што срцу
трептај светла не дају
и већ чини се касно,
ал он доћи мора,
доцкан је само
ветар
што из свога хлада
дрхтај теби пружа,
али ноћ није
као увела ружа,
она и сан пружа
за дан зоре осмеха,
загрљаја
и пољубаца.
Поздрав Месечко
јако лепа, прелепа топла песма о љубави, баш ми се много свидела
Uh, mila moja, kako teski stihovi. Prosto sam bez teksta i neznam sta da ti kazem. Uvek ima dovoljno malih stvari zbog kojih vredi ziveti. Zivot je jedan i ne treba ga bacati uludo. Ljubim te.
А слика каже другачије, срећом. И прелепа је цурица на њој. Грлим!***
Kada bi mogla da zameni krv bilo bi sve lakse, ali nece moci... Sve dok vreme to ne "ispere" :-)
Mesečino,
draga moja koliko godina ti uopšte imaš? Pišeš rečima iskusne žene... mada tužna, pesma je prelepa. :*
I sve dok se nesto iz korena ne promeni, bice isto... ali doci ce bolje, ako zaista se potrudi...
..samo da te pozdravim..
opako...
Крилаанђела, лепо је све то што си тако лепо описао, али ја ту топлину не умем да осетим...
поздрав
Миро, а шта вреде мале ствари кад је неко сам и нема са ким да их подели? Нема везе...идемо даље...
љубим :*
Причалице, на слици се не види ни део онога што та цурица у себи носи...
Љубим те :*
Сопран, не може ни време баш све да избрише...крвав траг бришу векови, не године...
поззз
Вealiever, ја имам непуних шеснаест :)
Хвала, драга :*
Вarbie, већ се доста тога променило и опет...ал' то је тако...било боље или не, свеједно...живот иде даље.
Јоване, поздрављам и ја тебе :)
Шуки, је л' то сад добро или лоше? :)))
Вehappy, не верујем да хоће...уме она са тим да живи...
Мени мрак и не смета толико. На крају крајева једино тада месечина сија :)) :*
Hajde sad lepo kod Baladaševića na usvojenje. On ima već dve blog ćerke, Cicilly pa behappy. Konkuriše mi, ja imam te dve iste :)) Šta misliš, da se nas dvoje izjednačimo?
Сањарења, што се мене тиче нема никаквих проблема :)
Hocu i ja da te usvojim, Baladasevic neka ti bude tata, a ja cu ti biti mama. Sta kazes?
Тај, онај из далека, је близу тебе...немој да се бринеш. Волети некога је пола пута до среће.
Миро, шта друго могу рећи да тако дивном предлогу осим хвала :)
Дакле, пристајем :))))))
Тисиовде (просто сам морала да те "прекрстим" :)))) ),
он јесте далеко у сваком смислу и најбоље је да тако и остане...
То не, али се види нешто друго - начин на који то све носи! Љубим.***
Причалице, кажу да једна слика вреди више од хиљаду речи, али мисим да то није тачно у овом случају. Споља се баш ништа не види...
љубим и ја :*
