Поклон
Требало је давно то да урадим
Ма...никад није касно,зар не?
Све што имам ставићу у плави кофер
Осмех,душу...најлуђе сне...
Тај ћу кофер послати теби
И онако је све то већ било твоје
Знам да ти ништа од тога неће требати
Нема везе...Баци све у Дунав...
Његови ће таласи знати да сачувају
Све драге успомене
Стани!
Ако будеш имао времена
Потражи на дну кофера срце
Узми га и однеси
на оно место
где сам те задњи пут видела
Остави га тамо и обећај ми
да ћеш често туда пролазити
Можда не знаш ко ти поклања себе
Никада нећеш ни сазнати
А ја и без срца волећу само тебе
И сваке ћу те ноћи сањати...
