Pitanje.

Trebaju mi odgovori. Gomila odgovora, iako znam da mi nijedan ne bi pomogao.

Ne znam, ne umem da zamislim kako izgleda život. Onaj posle detinjstva, bezbrižnosti i roditeljske zaštite. Ni ne želim to da saznam pre vremena.

Samo jedno moram da znam. Moram, jer drugačije neću umeti dalje.

Da li postoji "ono pravo"? Ljubav, razumevanje, beskrajna sreća? Ima li smisla čekati? Nadati se?

Ili svako od nas jednoga dana shvati da je tražio previše?

Treba li prihvatiti običan život, ne previše lep, ali siguran i topao? Ili se isplati čekati u ledenoj strepnji i zadovoljiti se jednom, jedinom varnicom, jačom od svega ostalog?

Svako ima drugačije mišljenje, naravno. Meni samo treba nešto od čega da krenem.

Treba mi malo podrške, dragi moji blogeri. Nikom drugom više ne verujem.