Novi Sad me čeka :)


"Jednom su me pitali zašto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdražim gradom je kao i sa najdražom ženom: nikad nećemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima šta nas je to tako vezalo..."

Opet počinjem Mikinim citatom :)

Novi Sad. Jedan sasvim običan grad.

Možda za mene neobičan.

Nekad ga volim, a nekad mrzim. Nekad želim da pobegnem,  a nekad čeznem za njegovim ulicama. Ali nikad, baš nikad nisam ravnodušna.

Jedva čekam da vidim Dunav, most, tvrđavu, prošetam Zmajevom i nasmejana prođem kroz Dunavski park. A možda i uplakana. Nema veze...

Kako Đole to lepo kaže: "Varoši ima, što da grešim dušu, boljih i lepših. Al' samo jedna je, shvaćaš, varoš u koju se vraćaš." :)

Da, vraćam se. Uvek.

Neće me biti neko vreme na blogu. Za to je kriv moj grad. Nedostajao je pa moram da mu posvetim svu svoju pažnju :)

Sve vas puno pozdravljam!!! I ljubim :P