Novi Sad me čeka :)
"Jednom su me pitali zašto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdražim gradom je kao i sa najdražom ženom: nikad nećemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima šta nas je to tako vezalo..."
Opet počinjem Mikinim citatom :)
Novi Sad. Jedan sasvim običan grad.
Možda za mene neobičan.
Nekad ga volim, a nekad mrzim. Nekad želim da pobegnem, a nekad čeznem za njegovim ulicama. Ali nikad, baš nikad nisam ravnodušna.
Jedva čekam da vidim Dunav, most, tvrđavu, prošetam Zmajevom i nasmejana prođem kroz Dunavski park. A možda i uplakana. Nema veze...
Kako Đole to lepo kaže: "Varoši ima, što da grešim dušu, boljih i lepših. Al' samo jedna je, shvaćaš, varoš u koju se vraćaš." :)
Da, vraćam se. Uvek.
Neće me biti neko vreme na blogu. Za to je kriv moj grad. Nedostajao je pa moram da mu posvetim svu svoju pažnju :)
Sve vas puno pozdravljam!!! I ljubim :P
