"Pusti me da drhtim i da setim se."

Gledam sve ove praznične postove...Ljudi se raduju. Hvala svima koji su se setili i mene u celoj toj priči. Zaista vam od srca želim sve najbolje. Zaslužili ste to svi vi.

Znate, ovoga puta ne piše Mesečina na svom blogu.

Pišem ja, devojka sa dva imena. Ona koja ne zna šta je praznična atmosfera i toplina u porodici. Ona koja ne veruje u ljubav i zna da nema ni najmanje pravo da oseća. Ona koja povređuje druge, a svaku bol koju nanese oseća jače od svih.

Pocepala sam se baš kao svilene čarape kad ih zakačite za ekser.

Pitam se samo kako izgledaju snovi kad ih zalepite selotejpom. Čim saznam, javiću vam. To u slučaju da Mesečina ne nađe malo snage i hrabrosti...i ponovo se stvori negde u meni.