Ko je kriv?
Napolju led. Mrak. Osećaj topline. Osmeh. Sreća. Je l' to beše kad je prvi sneg pao?
Poruka. Od njega.
"Ovde je kao u priči. Dosta snega, grejanje uz vatru i čaša vina. Još samo ti fališ da bi bajka bila potpuna."
A onda odgovor.
"Ne verujem u bajke. Ovo je realnost u kojoj mi ništa ne znači držanje za ruku i gledanje u oči. Zaboravićeš sutra."
I opet led, ali ovoga puta u meni. Ipak je značilo. A on nije zaboravio.
Gordost. Greh. Obična greška.
Platila sam sve. Šta još treba?
