Ko je kriv?

Napolju led. Mrak. Osećaj topline. Osmeh. Sreća. Je l' to beše kad je prvi sneg pao?

Poruka. Od njega.

"Ovde je kao u priči. Dosta snega, grejanje uz vatru i čaša vina. Još samo ti fališ da bi bajka bila potpuna."

A onda odgovor. "Ne verujem u bajke. Ovo je realnost u kojoj mi ništa ne znači držanje za ruku i gledanje u oči. Zaboravićeš sutra."

I opet led, ali ovoga puta u meni. Ipak je značilo. A on nije zaboravio.

Gordost. Greh. Obična greška.

Platila sam sve. Šta još treba?