Šolja čaja, kašičica osećanja.

Sneg...Ne, ovo ipak nije ono što bi trebalo da bude. Nekako je mračno i oštro. Oblačno, bez srebrne, mesečaste mrlje na nebu.

Odluke, decembar, sunce, strah, nagrade, bes, porazi...Kako je vetar uspeo sve to da pomeša?

A prve pahulje su tako nežne...

Mirišu na uspomene i snove; na stare knjige i novu nadu.

Kao i uvek, koračam...Sama.

Plačem jer me boli. Izgubila sam previše ove godine.

I smejem se jer imam razloga za smeh. Dobila sam toliko, možda previše.

Možda je vreme da pokažem malo zahvalnosti. Malo hrabrosti i vere u...nešto.

Nemam prava na odustajanje. Ne još.

Volim, Voliš, Voli, Volimo, Volite, Vole, sve velikim slovom.

Običan glagol, je l'? Malo gramatike nikog nije ubilo.

Ovih dana sam pročitala mnogo lepih, toplih postova. Možda nisam sigla svaki da prokomentarisem, ali hoću da znate da sam srećna što pripadam ovoj blog-zajednici. Mnogo mi značite svi vi i hoću da to i znate :)