Неразумљиво.

"Не мислим, а желим да мислим о теби..." (Крила Анђела)


Маске су пале, једна по једна.
Остала су нам само лица од картона на којем се сузе не виде.
Остала је и успомена дужа од стотине векова, нестварнија од додира пахуље и звука нежности у твом додиру.
Стварна је само лаж да смо јаки када окренемо леђа судбини и удаљимо се један од другог.
Мој си. Твоја сам. А немам те...и немаш ме.
Реци ми..."Никад - ти и ја". Повероваћу. И волећу те таквог. "Заувек".
Моли ме..."Остани"...и отићи ћу без трунке кајања.
Памти ме...Болећу те јаче од празнине. Испуњаваћу те топлином, ал' заледићу ти срце.
Обећај ми...да ћеш ме волети само понекад, уз чашу црног вина, и да ћеш ме губити,  увек са осмехом на лицу.
Да ћеш ми опростити свакога пута...

Ако ми само поверујеш да је додир моје и твоје руке, уз заједнички откуцај срца, најљубавнија срећа на свету, даћу ти све што имам. 
Буди са мном на дну ове самоће, нашег вечног уточишта.
Буди довољно далек и јак. Нежно ме држи за руку кад се будем опорављала од твојих грубих речи и пораза.
Храбро ми веруј, јер ја...ионако више немам ништа.

Обећавам ти да ће моје ништа са тобом, бар на трен, значити више него читав свет теби са неком другом.

Обећај ми да ће твоје ништа са мном, бар на тренутак, вредети више од читавог живота са неким другим.

Хајде да се лажемо, хајде и да поверујемо у сваку лаж, из ината.