A Mesec pojma nema...

Недеља, Октобар 04, 2009

Ni sunce ne moze kroz oblake...

Dosla sam samo da ti kazem da odlazim, ovaj put zauvek.

Samo me saslusaj do kraja i nemoj nista govoriti.

Vidis li ove suze? Teku jos od one noci…Pokusavas da ih obrises. Nemoj…previse boli. Te suze su dokaz da jos uvek mogu da volim, jos uvek mogu da osecam.

Dala sam ti svu svoju ljubav, ovo ludo srce…Dala sam ti sebe a ti si se samo nasmejao i otisao odnoseci ceo moj svet sa sobom. Nisam se bunila. Dozvolila sam ti da uradis sta god pozelis sa mojim osecanjima. Ignorisao si ih. Morala sam da nastavim jer je zivot surovo isao dalje. Znala sam da ti zelis nesto vise, nesto bolje kada sam se zaljubila u tebe i nije me bilo briga. Znala sam dobro tvoje mane i zavolela ih.

Bilo je trenutaka kada sam mrzela dan kada sam prvi put srela tvoje oci. Bio si kao i svi drugi, sasvim obican. I taj dan je bio obican. Secam se dobro te veceri. Ekoloski centar је bio pun pospanih lica. Moju raspravu o politici sa par drugara prekinuo je visok, nasmejan momak. Pruzio mi je ruku i rekao svoje ime. Nisam obracala paznju na taj siroki osmeh. Bila sam zauzeta drugim, nevaznim stvarima. Eh, da sam tada znala… Dani su prolazili, ja sam se sve vise plasila da cu zavoleti pogresnog, a zavolela sam tebe. Ti nisi pogresan. Pogresan je bio samo trenutak, nista vise...

Kako mrzeti ono sto je bilo najlepse u zivotu? Kako zaboraviti ono sto mi daje snagu da idem dalje?

Svakoga dana sebi sam postavljala isto pitanje: Zasto? Kad bolje razmislim odgovor mi vise nije ni bitan.

Dugo sam bila u sopstvenom paklu, ubilo me je to sto sam te zavolela i izgubila u istom danu. Ali sam nekako uspela da sav ovaj bol koji nosim u sebi pretvorim u snagu.

Cuvacu u srcu svaku uspomenu, svaki trenutak koji me vezuje za tebe. Ne zelim da zaboravim cak ni one trenutke kada si me sa oblaka slao pravo na dno. Sve sto podseca na tebe neprocenjivo je.

Ti si jedini koji moze da mi razbije srce na komade, jedini zbog koga cu ja to srce opet sastaviti. Ti si jedini uspeo da me osvojis onim stvarima koje me nikada nisu privlacile.

Retki su trenutci u kojima sam srecna. I to su uglavnom oni kad mislim na tebe.

Od zivota trazim samo jedno: da nikada ne zaboravim tvoj osmeh jer kad god se njega setim sve postaje nevazno,sve nestaje. Pokusavam da nadjem prave reci koje ce u potpunosti da ti kazu koliko mi znacis. Da te volim, to znas.

Ipak znam da ce doci i taj tren kada srce vise nece ubrzano lupati kad pomisli na tebe. Docice i taj dan kada cu voleti drugoga a ti to neces ni primetiti. Neces znati za moju srecu, ni za moje suze…a necu ni ja znati da li si srecan i to me najvise pogadja.

Evo, odlazim…Mogu li јоѕ nesto da te zamolim? Osmehni se jednom samo za mene,od srca kako samo ti umes. Hajde, pokloni mi taj osmeh…..i zaboravi me...

Аутор mesecina ( Umesto dnevnika ) :: Коментари (5) :: Пермалинк :: Трекбекови (0)

[Одговори]