Понедељак, Октобар 19, 2009
Ех,да је овај свет од стакла...
Јесен је већ одавно стигла...
Стигле су кише и донеле ми бол.Туга је и даље у срцу.Осећам је и видим у очима сваки пут кад се погледам у огледало.
Упркос свему је сам срећна.Радујем се малим стварима.Довољно је да ми се случајни пролазник на улици осмехне и ја ћу бити насмејана остатак дана.
Данас је падала киша.Дечко у кога сам некада била заљубљена пришао ми је и загрлио ме.Не знам зашто је то урадио али пријало је.Ипак,није то оно право...
Недостаје ми загрљај мог насмејаног...не знам како да га назовем...Друг?Не,он ми је много више од тога,а можда и мање.Не умем да се снађем кад је он у питању.Не умем да опишем наш однос.Он ми је све и ништа.Истовремено и срећа и туга.Кад помислим на њега осмех ми је већ на лицу,a суза полако клизи низ образ.
Ето,опет почињем о њему...Могла бих овако сатима.Боље је да овде станем.Имам да учим.Школа ми ових дана баш и не иде од руке...
Чак сам и песму бирала тако да ме не подсећа на њега и опет...
Ова песма је за моју душу и за све оне који мисле да Балашевића никад доста :)
П.С. "Разбио бих свет од шале да је само случајно од стакла,дуњо моја"-још једад доказ да је овај човек прави чаробњак,бар кад су текстови песама у питању.
da je svet od stakla pa da se razbije... ostali bi uskraćeni za mnogo lepog.
koje tugu spira il' pokriva.
Prijatno!
домаћице,
немој погрешно да ме схватиш(а можда се ја нисам довољно јасно изразила у овом посту).
Чак и да је свет од стакла,никада не бих имала срца да га разбијем.Само ми се много допадају ти Ђолетови стихови,ништа више :)
...zovi ga nasmejani...pa će ti i dalje nasmejavati dane...bar ti ja to želim!
ево,од данас је он за мене насмејани :)
то је ионако све што ми од њега остаје...осмех...
Lepo je sećati se prošle ljubavi sa osmehom...lepo ali teško i retko:)))
имам ја у сећању и једног мргуда,али је Насмејани ипак успео да заузме важније место у мом срцу...једним осмехом :)
АнаМ,
његов осмех је превише искрен,заносан,па ми зато није тешко да га се сећам са осмехом на лицу :)
сањарења,
много ми се допао твој задњи коментар :)
...nauči jednog dana svoju decu da se smeju...da im je svaki dan nasmejan..daćeš im najveći poklon!
Ех,још је мени прерано да размишљам о деци...
Потрудићу се да послушам твој савет.Знам да си у праву.
...zato i rekoh - jedno dana...nemoj zaboraviti kad dođe vreme. Ja sam svoje naučila.
Нећу заборавити!
Bravo za pesmu, samo uživaj u malim stvarima, one čine život
Pesma je stvarno predivna..pogodila me je..
