Среда, Децембар 01, 2010
How fragile we are.
"Mi smo to što jesmo. Iluzija da se ljudi mogu promeniti."
Plašim se da me znaš previše dobro. Ništa mi ne vredi glumatanje, a to umem najbolje.
Plašim se i da te znam previše dobro. Možda tvoji porazi jače mene zabole.
Previše straha, previše neizgovorenih reči. Prećutali smo one lepe, a pogrešne izgovorili.
Previše je tu osećanja, a vreme nam ipak teče...
Polako gubim nadu. Uzalud je.
Nije istina, ljudi se mogu menjati... najčešće ih sam život promeni:))...
Ma slusaj ti, mala lepa devojcice. Nada nikad ne umire, nikad!!!
Cekam kraj decembra, raspust i druzenje. I unapred se radujem.
Lepota zivljenja, vidis!?
Anam, možda se i menjaju, ali suština uvek ostaje i ništa tu život ne može :)
Mirooooo :*
Ma samo kad je ovaj "slučaj" u pitanju gubim se, ostalo će već nekako da dođe na svoje mesto.
Raduje me što ćemo se opet videti, ali iskreno, nisam baš oduševljena sto dolazim kad uzmem u obzir okolnosti.
:)
Evo poslednje da izokrenem.uzalud bi bilo gubiti nadu..pozdrav..
ogovarali smo te na samitu blogera: jesi li čitala izveštaj unajedine?
Sanjarenja, juče mi je Vesela ispričala pa sam pogledala i post. Nema me često na blogu...
Ljubim!!!
Да, како речи могу да заболе, кад се изговоре оне погрешне, а добре прећуте, или кад их тренутак заведе и одведе у правцу нежељеном. Поздрав, девојчице, уз вееел`ки загрљај!***
Pa svi pogriješimo, ne ide odmah glava zbog toga. Mijenjati se uvijek može. Nabolje.
pozdrav
Mandrace, neke se stvari nikad ne menjaju, neke osobine zauvek ostanu u coveku. Zbog toga se ne gubi glava, ali tesko se mirim sa tim.
Pozdrav!
Наравно да те разумем. Мени је жао због тога што ви морате све брже преживљавати, јер вам такав темпо живота намећу. Али је важно да не наседате на провокацију. Ништа не узимај и не купуј док не загледаш добро и са свих страна. Љубим.***
