Недеља, Децембар 19, 2010
Ja sam vanzemaljac :D
"Ako odeš, široko sivo stopalo gradskog neba zgazice moju tršavu glavu." (M.Antić)
A, ne! Mesečina se ne plaši rastanaka, samoće i nedostajanja. Sve je to deo života, cena koju plaćaju oni koji osećaju i vole bez granica, obzira i glupih pravila.
I treba da se plaća.
Kako bismo drugačije znali da smo bili srećni? Kako bismo umeli to da cenimo?
Ja volim život. Volim svoj nesavršeni, nenormalno komplikovani život.
Ako vidite da sam negativna i patetišem, to je samo trenutno stanje, pa mi nemojte zameriti :)
Nisam depresivna, samoubilački nastrojena, nesrećna, niti bilošta drugo.
Dobro, priznajem da sam malo neuravnotežena. To je valjda normalno za moje godine :D
Malo sam skrenula sa teme.
Dakle, vraćam se. Čega se onda Mesečina plaši? Tj. šta je to što mene užasava?
Ljudi.
Oni najobičniji, koje srećemo na svakom koraku.
Oni koji su uvek spremni da pomognu, ali isto tako da i zabiju nož u leđa, u zavisnosti od raspoloženja.
Oni koji se plaše istine i čine sve da i druge ubede u sopstvene laži.
Oni koji svoje komplekse leče na drugima.
Oni koji ne priznaju svoje greške.
Oni koji nemaju dovoljno hrabrosti da žive sopstveni život, već brinu o tome "šta će reći svet".
Oni koji nikad nisu krivi za sopstvene probleme.
Oni koji zaboravljaju.
E, takvi me užasavaju. A ne mogu da pobegnem.
Na žalost, izgleda da je su baš ovi"ljudi" danas sasvim normalni. I takvi najbolje prolaze. Recite mi samo, jesam li ja ovde luda što ne mogu da budem kao svi ostali?
E pa, ako jesam, neću da se menjam.
Nemoj da se menjaš, ostani uvek svoja i pomalo uplašena, jer uvek će biti onih koji su spremni da ti zariju nož u ledja. Ali nisu svi ljudi isti, ti si živi dokaz.
Koračaj smelo napred i videćeš da ti široko sivo stopalo ništa ne može.
Ti si normalna i suviše mudra za svoje godine. Ne , nisi neuravnotežena. Mnogima bi trebalo podeliti bar zrnce tvog gledanja na život, da bi se prosvetlili.
P.S. Kad god vidim tvoj novi avatar, vidim tvoju blog seku Cicilly...to su njene oči.
Svi smo mi pomalo vanzemaljci. Ponekad mi se cini kao da sam juce tresnula na zemlju! :)))
Ti si sasvim i potpuno normalna osoba koja normalno koraca kroz zivot! I nisi nimalo neuravnotezena, nemoj ni da razmisljas o tome! :*
Ja se već pomislila da je neka svemirka došla da me izgura sa bloga:))
Budi onakva kakva si... i čini mi se da je to baš onako kakvo treba da bude:))
Beladona
Не брини за људе. Сви смо различити, сви се чудимо једни другима... У сваком случају, и треба да волиш свој живот! Јер је твој. Тако несавршен. И свака прича у њему је лепа и посебна. Јер је твоја.
Уживај у наставку зиме :*
Roksana, hvala ti na komentaru.
Kao što već rekoh, ne plašim se sivih stopala, već njegovih vlasnika. Al' u svakom slučaju, umem i ja da budem opasna :))
Pozdrav i dobro mi došla na blog!
Sanjarenja, mnogi me nisu prepoznali na toj slici. Pitaju se da li sam počela da gledam turske serije :)))
Nisam upoznala Cicilly, a volela bih :)
Miro, pa moram i ja ponekad da razmišljam :)))
Znači, nisam jedina u klubu vanzemaljaca :D
:*
Anam, neću ja da diram tvoje mesto :)) Pardon, Beladonino.
:*
Behappy, ne brinem više. Prošla su ta vremena kad je svačije mišljenje moglo da me povredi. Na žalost, većina ne zaslušuje.
Hvala, uživaj i ti u praznicima i raspustu :)
Unapred se radujem, Sanjarenja :)
Stvarno mi je žao što tako retko dolazim u Bg.
Ispravićemo to...biće sledeći put duže...a možda se i ja zaputim ka tebi...
Vesela, treptasta, ma ko da nisi sa ove planete, drago dete.
:))
Sanjarenja, potrudiću se i ja da svratim do Beograda, ali ništa od mene ne zavisi :)
Talas, hehe, izvukao si se :)
Ja sam očekivala malo drugačije prideve :)))
Kao da nisam? Pa i nisam :D
Pozdrav, dragi kapetanu ovog broga koji plovi čak i kad tone :))))
Упамти, да смо ми увек тамо и на оном месту где треба нешто ново о себи да научимо. И то је сав и једини смисао свега што се дешава око нас и у нама. Љубим те.***
Htedoh da ti kažem da smo svi mi pomalo vanzemaljci, ali vidim da ti je to već neko napisao:) Pozdrva mesečino!:)
