Уторак, Децембар 15, 2009
Ледена
Напољу лед...
Оклизнула сам се.
Да ли је за то време криво
Ил' залеђено срце моје?
Небитно.
Бели снег сад прекрива све
Што упорно ме прати
Моја сећања, пусте сне...
Остају само дуги сати
Као године, или можда трен
Када мислим на тебе...
А онда се сетим...
Ти насмејан, и даље њен
Хеј, па ти се смејеш,
Срећан си!
Осмехом ми душу грејеш
Хвала ти, мили!
Да није тебе, најдаљи мој
Била бих само санта леда.
Срце ми ледено топи осмех твој,
То срце које неће да се преда.
Не жели да престане да воли
Тебе....
Настави, мили, да волиш њу,
Немој никад престати.
Знаш, најлепши си заљубљен...
Само не заборави...
Ја увек бићу ту
Ако паднеш да те подигнем
Не верујем ти!
Ни реч!
Не би била санта леда да њега нема.
Била си насмејана и пре него што си се заљубила :*
Бихепи...била сам ја насмејана, али можда не бих то сад била...
Ма ко да је битно...
Можда ниси знала, ја много волим лед ;)
hmmm....razmisliću malo šta da ti kažem...a pesma je lepa...
mesecino,
nisam znala.
Ali i ja ga volim xD
Secas se sta sam radila u Cuzi??:))
Da...da... mozda zbog toga sad bolujem
:*
Као да те гледам сад, толико си ми близу. А добар је и лед на вруће чело. Љууубим.***
Сањарења, хвала...
Бихепи, како се не бих сећала?
Могуће...следећи пут нећу те пустити да се играш тако :*
Причалице, драги људи су увек близу, најближе...у срцу :)
Добро си ово рекла, на вруће чело лед добро дође...
Грлим :*
Čini mi se da tvoj brod od bloga sve više zapljuskuju talasi stihova.
Čini mi se biće to ugodno putešestvije. Sigurno.
pozdrav
Мандрак, за мене је свакако и више него угодно :)
Не знам колико ће ови таласи стихова потрајати...неочекивано је почела олуја која може исто тако неочекивано да се стиша...
Велики поздрав
Taj mili,
još uvek nešto pili
on je santa leda
kad mu pored tebe druga treba
potraži u drugom spas
Anam ti viče sve na glas
dok ne izgubiš vitak stas
a on neka svira u bas
može i kontrabas
ti uživaj sve u slast
kad je već on lud
nemoj trošit dane uzalud:)))
Анам, сваки пут ме насмејеш :)) Хвала ти :*
После твојих коментара увек некако он испадне крив, а није... Није прочитао ништа од написаног, не зна како ми је(или се бар прави да не зна).
Свеједно, лепо си ово срочила и хвала још једном за осмех :)
ne znam za situaciju...ali znam da je izrodila predivnu pesmu.
Dugo nisam procitao nesto ovako lagano i skladno!
POzdrav
Степски, твоје песме су право благо и право ми је задовољство читати их. Зато ми твоје мишљење толико значи.
Хвала ти и узвраћам поздрав :)